Он је на панелу Градови будућности: Технологија и подаци у служби грађана рекао да се мора увести ред по том питању.
Сређивање базе података је огроман посао и то је у току. Неопходно је увођење реда у податке и ради се на стварању ефикасније управе за привреду и грађане, навео је Маравић.
Он каже да је на, пример, немогуће заменити све здравствене књижице, пошто не могу да им се доставе пошто се не знају кућне адресе.
Како је раније најављено, до краја 2019. године сви грађани Србије добиће кућну адресу и број.
На иницијативу премијерке Ане Брнабић унапређен је пројекат адресног регистра.
Адресни регистар поседује податке о називима улица и кућним бројевима и један је од кључних државних регистара поред оног о приватним друштвима, становништва и регистра непокретности.
Процена је да на територији Србије постоји нешто више од 47.000 назива улица и милион кућних бројева, кажу у кабинету премијерке.
