Овакво деловање значајно би, како се истиче, допринело здрављу становништва и драстично смањило трошкове здравства, како на Западном Балкану, тако и у ЕУ. „Спровођење строжих ЕУ прописа о загађивању ваздуха из термоелектрана на угаљ представља велики изазов за земље Западног Балкана - али то је још боља прилика из здравствене перспективе”, објашњава Влатка Матковић Пуљић, саветница за здравље и енергију у ХЕАЛ-у.
„Смањење загађења ваздуха из термоелектрана на угаљ смањило би ризик од срчаних и плуćних болести, канцера, можданог удара, астме и чак дијабетеса, који као и бројне опасности по здравље животне средине нарочито погађају најугроженије, попут нерођених беба, деце, трудница, старијих особа и пацијената са хроничним стањима”. Подсетимо, од 1. јануара 2018. земље Западног Балкана (БиХ, Македонија, Црна Гора и Србија, а обавеза се односи и на КиМ) треба да започну смањивање својих емисија из великих постројења за сагоревање и ускладе национално законодавство и прописе са ЕУ. Није при томе згорег подсетити на то да су земље Западног Балкана извор највећих загађивача међу термоелектранама на угаљ у читавој Европи. Релевантни подаци говоре, наиме, о томе да су годишње емисије штетних материја из 16 постројења (16 GW) са овог простора високе соро скоро као код 296 постројења (156 GW) у ЕУ-28. Термоелектране на угаљ на Западном Балкану такође су међу најтоксичнијим у Европи и углавном су присутне на листама 10 највећих загађивача када је реч о сумпор-диоксиду и азотним оксидима.
М. С.
