Уручене повеље Матице: Лауреати професори Петровић, Пуповац и САНУ

НОВИ САД: На свечаности уприличеној у Матици српској јуче су уручене Матичине повеље за неговање српске језичке културе. Лауреати су проф. др Драгољуб Петровић, за укупан допринос изучавању српског језика и неговање српске језичке културе и проф др. Милорад Пуповац, за допринос очувању српског језичког идентитета и српске језичке културе у Хрватској.
matica laureati
Фото: Dnevnik (Radivoj Hadžić)

Повеља је додељена и Српској академији наука и уметности, за вишедеценијски допринос неговању српског језика, његових изражајних могућности и ћириличног писма. Одуке о добитницима донете су једногласно, саопштио је председник жирија проф. др Миодраг Матицки.

Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе додељују се појединцима и институцијама од 2012. године, подсетио је председник Матице проф. др Драган Станић, а јуче су уручене за 2018. годину јер у прошлој години околности реновирања Матичине зграде нису дозволиле да се то учини.

Образлажући доделу повеље САНУ, председник Матице проф. Станић је начинио исцрпан осврт на појединце и институцију у целини, који творе богату историју бављења српским језиком у свим његовим аспектима.

Од 1886. године до данас српски језик у свим његовим појавним облицима поредставља једну о најважнијих тема којима се та установа помно и истрајно бави. Важну улогу су одиграли и велики допринос у оквиру те институције и оних које су из ње произашле, зкаључно с данашњом Српском академијом наука уметности, дали су Вук Караџић, Ђура Даничић, Јован Стерија Поповић, Стојан Новаковић, Љубомир Стојанов, Александар Белић... Милка и Павле Ивић.

Онолико колико успевамо сопствени језик учинити широким и обухватним, тачним и прецизним, префињеним и изнијансираним, толико ћемо успевати у најразличитијим научним и уметничким дисциплинама да исказујемо значења и смислове који ће непрестано померати границе нашега света, рекао је Станић, изразиши захвалност за све оно што су бројни чланови САНУ некада и сада учинили да прошире границе свога јзика и свога света.

Председник САНУ проф. др Владимир Костић је рекао да је на основу свега до сада урађеног јасно да српски језик јесте судбина САНУ. Како је приметио, „многе од поменутих личности умеле су да трагична закашњења нашег народа скраћују”, упитавши се где нам се то изгубило.

О проф. др Драгољубу Петровићу говорио је академик Слободан Реметић, исцрпно представљајући пет и по деценија његовог рада и ангажованог деловања у областима дијалектологије и језичке политике.


Немамо право на малодушност

То је награда која треба да ме подстакне да урадим још много тога у овој области јер су ти послови у Хрватској или на почетку или су недовршени, рекао је Пуповац, истакавши да у раду на очувању српског језика у Хрватској заступа принципе универзалности у приступу и еманципаторности у пракси и циљевима.

Фото: Dnevnik (Radivoj Hadžić)

Језик Срба у Хрватској не сме бити изгубљен и немамо право на малодушност, рекао је Пуповац, нагласивши да, и поред законских оквира, то све иде веома тешко.


Професор Петровић је подвижник без премца у чувању и истраживању српског језика, рекао је Реметић.

Плакета је уручена Илији Петровићу, брату професора Драгољуба Петровића, који због здравственог стања није могао да присуствује свечаности.

Образлажући доделу Матичине повеље такође лингвисти проф. др Милораду Пуповцу, вишегодишњем представнику Срба у Хрватском сабору, дописни члан Академија наука и уметнсоти Републике Српске проф. др Срето Танасић је указао на др Пуповчеву богату академску каријеру, као и његов допринос очувању језичког идентитета и језика Срба у Хрватској, а кроз важне теме Срба у Хрватској – планирање језика мањина, језичку политику и осмишљавање школске аутономије Срба у Хрватској.

В. Црњански

EUR/RSD 117.5918
Најновије вести