Она је навела да значај подизања свести о значају превенције.
– Гојазност није само естетски проблем везан за вишак килограма, већ озбиљан медицински проблем. У протекле две деценије стопа гојазности у Европи се повећала три пута. Прекомерна ухрањеност је економско и социјално оптерећење и за појединца и за породицу. Према подацима из 2019, више од половине становништва, конкретно 57,1 % је прекомерно ухрањено. Стопа гојазности расте, али срећом још није као у Европи, нарочито Португалу, Мађарској и Турској.
Др Скробић: Битно је подићи ниво свести
Др Огњан Скробић, један од панелиста на конференцији; фото: Еуропеан цоммуницатион центер
Доц. др Огњан Скробић, са Клинике за дигестивну хирургију ИКЦ Србије рекао је да је хирургија само финални аспект лечења гојазности.
-Можда је битније да почнемо да размишљамо сви заједно у правцу како да препознамо проблем. Прво поље је превенција – о гојазности се мало говори, а и не постоји свест да је гојазност болест, што јесте – истакао је он.
Кључни здрава исхрана и физичка активност
На првом панелу “ПОДРШКА, УСАГЛАШЕНОСТ И АКТИВНОСТ ИНСТИТУЦИЈА: кључ успеха превенције и здравља генерација које долазе”, др сц. Мед. Јелена Гудељ Ракић, из Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”, упозорила је да међу децом од 5 до 19 година има 340 милиона са прекомерном телесном масом.
Др Гудељ: Алармантни подаци
– Велика студија из 2016. је показала да је број оних са прекомерном телесном масом порастао са 114 милиона 1975. године на 340 милиона 2016. фодине – навела је Ракић и као значајно истакла што је 2018. донета Уредба о националном програму за превенцију гојазности – истакла је она и додала да живимо у средини која погодује настанку гојазности:
– Људи све више времена проводе у превозу, а мање ходајући или возећи бицкл. Мање времена се троши на припрему хране, а захваљујући модерним технологијама, сада вам храна сама долази на врата, не морате ни да устанете из фотеље. Тврдим да је могуће хранити се здраво, а да не буде скупо.
Дулаћ: Иницијатива за повећање часова физичког
Сања Дулаћ, руководилац групе у Сектору за предшколско и основношколкно образовање и васпитање Министарства просвете нагласила је да је то министарство као један од основних циљева поставило развијање здравих навика и стилова живота, као и бављење физичком активношћу.
– Постоји иницијатива да се са три часа физичког васпитања повећа на пет часова недељно, јер смо установили да је то једина активност коју поједина деца имају. Такође, проблем здраве исхране је препознат и уврштен у редовне програме образовања и васпитања, као и пројекте. Гледамо да у томе имамо подршку јавних личности који су идоли младим генерацијама – рекла је Дулаћ.
Она је изнела податак да од 1.300 основних школа у Србији око 650 има своју кухињу.
Бојана Стаменов: Моје тело је рекло “не”!
Певачица Бојана Стаменов која је природним путем изгубила више од 80 килограма поделила је своје лично искуство, причајући и о психолошком бремену гојазности.
-Цео живот сам се шалила да растем у висину и у ширину пођеднако, а онда сам једног момената престала да растем у висину. Након 30- те сам почела да осећам своју тежину. Моје тело је рекло „не“ – и то је било очигледно на многим пољима, од мојих психичких стања, промена у понашању, напада панике, а кренуло је да се одражава и на физичко здравље. Преломна тачка је била када сам се уплашила да ћу изгубити глас, а онда и током короне, негде 2020. године када сам приметила да почињем да не видим добро и измерила шећер 27,7! – прича Бојана.
Др Скробић: И мали вишак килограма је опасан
Доц. др Огњан Скробић, са Клинике за дигестивну хирургију ИКЦ Србије рекао је да чак и благи вишак килограма може да буде забрињавајући, нарочито ако је реч о висцеларним мастима, онима које се таложе око струка.
-Одатле почиње проблем, а онда се јавља поремећен метаболизам шећера, страда КВ систем, долази до оштећење бубрега и срца, као и локомоторног система, најпре кукова, колена и кичме. Гојазност је одавно дефинитивно болест и, примера ради, у САД чак 35% одраслих је гојазно са БМИ преко 35. Чак постоји и податак да 1% улагања у дигиталне технологије за 3% подиже гојазност – навео је др Скробић.
Он је изнео и забрињавајући податак да у последње време све више има захтева за баријатријском хирургијом и код пацијената са 14 година.
У 95% случаја адолесцената је гојазно због нездравог животног стила
На другом панелу „Значај здравог залогаја за здраво детињство и здраву будућност“ педијатар ендокринолог Снежана Лешевић, начелник Чиготица ТИМА, Центра за превенцију и лечење гојазности код деце и адолесцената, навела је да тај центар ради већ 15 година.
-Као одговор на гојазност Центар је почео да ради 2008. Лечено је 9.700 адолесцената из свих делова наше земље. Ово је једини центар на Балкану који нуди мултидисциплинаран приступ, али и индивидуалан приступ лечењу гојазности. Комплексан је проблем и приступ за лечење гојазности код деце и одраслих није исти. Тренутно је 31 дете на нашем одељењу и све је већи број екстремно гојазне деце и то нас веома брине, а нарочито је угрожен предшколски узраст. Гојазност је хронична болест. Само пет одсто деце је гојазно због неког обољења, реч је о секундарној гојазности. У 95% случаја наших адолесцената је гојазно као последица нездравог животног стила – неправилна исхрана, хипер калоријска, некретање, лош сан, сати уз ТВ и телефон, и ето проблема – навела је докторка.
Бркић: Одговорни маркетинг
Маг. нутрициониста Кораљка Новина Бркић, регионални нутрициониста Нестле Адриатиц сматра да је потребан мултисекторални приступ.
-Прво, ми можемо производе мењати и пре 15 година је почео тај који се, пре свега, који огледа у смањењу соли, шећера, транс масти у производима. Нутријенти од јавног здравственог интереса се смањују, а повећавају се поврће, влакна, махунарке, зачинско биље у производима. Друга наша улога је како комуницирамо производе, да то буде одговорни маркетинг и етичко оглашавање. Нестле је потписник Повеље о одговорном маркетингу према деци који каже да се деци до 12 година ништа не би требало рекламирати и ми то јако поштујемо.
Рајић: Све више деце у црвеној зони
Ана Рајић, ОШ „Змај Јова Јовановић“, пројекат „Буди сит, буди здрав – здрава школска ужина“ каже да се труде да едукују и децу и родитеље, када је реч о здравој исхрани.
-Родитељ је тај који ставља храну на сто, тај који може или не усмерава дете, зато се трудимо и да утичемо на родитеље. На почетку сваке године добијамо податке да ли су деца у зеленој или црвеној зони, и дужни смо да обавимо разговоре са дететом и његовом породицом које је у црвеној зони. Међутим, ми не смемо да идемо даље, ако родитељ то не подржава. На срећу, родитељу све више подржавају. Увек је било деце која су ишла у црвену зону, само их је некада било по 4-5 у генерацији, а сада их је све више – констатује Рајићева.
Изазови пилот пројекта
Дубравка Тодоровић и Ненад Јеремић из Медицинске школе „Надежда Петровић“, представници су школе која је успешно имплементирала пројекат „Буди сит, буди здрав – здрава школска ужина“ чији је циљ да се покаже значај правилне исхране.
Јеремић је прецизирао да је у три недеље пројекта учествовало пет одељења, док је Тодоровићева навела да су деци давали изазове током трајања пројекта, попут да се пије до 1 литара воде, имали су дан без слаткиша, дан без пекаре, да направе сендвич, да поједу две воћке, и поједу кувани оброк код куће.
Висока постигнућа у директној вези са анксиозношћу
Трећи панел „Брига о здрављу запослених: рецепт успешних компанија“ чула су се занимљива искуства и праксе која се примењују у нашим компанијама.
Ивана Танасковић, дефектолог и психотерапеут, истакла да су наши преци пролазили веће изазове животне, али због животног стила ми смо у бор и на дневном нивоу.
-Прегуст распоред, саобраћај, егзистенцијални проблеми, здравствено осигурање, од јутра до мрака смо убрзани. То је неприродно стање. Имао правило 8-8-8, да спавамо, радимо и одмарамо. Стрес који изазива притисак на послу стално подиже ново кортизола у крви, као и анксиозност. Када причамо о високим постигнућима, не можемо да не причамо о анксиозности – каже Танасковићева.
Анђела Арула, психолог HR Bussines partner, Nestle Adriatic, рекла је да је здраво окружење безбедно окружење, и да запослени треба да се осећају сигурно и добро на свом месту.
-Од првог радног дана ниједан од запослених не улази без обавезног тренинга који се односи на безбедност на раду и састанке почињено са минутом за безбедност – истакла је Арула.
Брига о запосленима
Иванка Новаковић, chief HR officerДелта холдинга, навела је да у свом систему имају 37 правних лица.
-Морамо да водимо рачуна о запосленима на различите начине. Имамо општу стратегију која се односи на бригу о запосленима и за нас је специфично да у „Делти“ ради 14 психолога. Једном месечно имамо предавања о свим аспектима здравља где подижемо свест запослених. Неки наши запослени раде јога вежбе у канцеларијама, тзв. office yoga, што је веома корисно – каже Новаковићева.
Марија Бурсаћ Вукадин, директор Структура центра за гојазност, навела је да код гојазности постоји социо-медицински аспект.
- Они су мање мотивисани, имају мање енергије, придружене болести и лошији радни учинак и то се одражава на компанију.
Конференцију су организовали European Communication Center и Структура, Центар за гојазност. Институционални покровитељи догађаја су Министарство здравља, Министарство просвете, а партнери конференције Делта холдинг, Nestle и Perfect body shine, а пријатељи Медтрониц, Ethicon, Pharma Idea, Jamiseon, Имлек, Mar Medica, платинум спонзор Novo Nordisk и сребрни спонзор PharmaSwiss.
Паралелно са овом конференцијом одржавао се и стручни симпозијум у три сесије на коме су учествовали наши еминентни лекари.
