Тим поводом, јуче су на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду (УНС) представљени његови циљеви и оквири, уз концепт и принципе грађанских научних истраживања.
Како је за „Дневник” објаснио саветник за програмске садржаје у Центру за промоцију науке Бојан Кениг, замисао је да се као носиоци, односно координатори пројеката пријаве научно – истраживачке организације, као запослени у тој области, док партнери могу бити друге научно – истраживачке или организације цивилног друштва, које су ван академске заједнице. То је заправо и услов.
– Грађани неће бити чланови пројектног тима, али морају бити активно укључени у сам процес, планирање, али и комуникацију, дисеминацију и имплементацију дате идеје. Пошто је ово први пут да имамо овакав јавни позив у Србији, оставили смо отворене могућности, и дали одрешене руке пројектном тиму да изаберу тему и области истраживања. Као оквир, идеја је да се пројекти вежу за један или више циљева одрживог развоја Уједињених Нација. Поставили смо циљеве одрживог развоја Уједињених Нација, како бисмо истакли важност ових пројеката, с обзиром на то да се баве питањима која имају утицаја на друштво – истиче Кениг.
По његовим речима, пријаве ће ићи преко сајта Центра за промоцију науке, на ком постоји посебна страница за грађанска научна истраживања. Ту ће од 2. октобра бити доступна сва потребна докумемнтација. Пријава ће ићи електронским путем, попуњавањем електронског шаблона.
Слични програми постоје, не само широм Европе, већ и широм света, а ово је први пут да ће у нашој земљи, грађани имати улогу научних истраживача, казала је в. д. директора Центра за промоцију науке др Марјана Бркић.
– Програм и јесте на неки начин прописан стратегијом Владе Републике Србије „Моћ знања” за 2021. – 2025. годину, а ми смо, уз Министарство науке, технолошког развоја и иновација, научна институција која спроводи овај позив. Интересантно је то што ће грађани на формалан начин бити укључени у научна истраживања, доприносећи научном процесу својим знањем.Они неће бити само актери, већ учествују у различитим фазама научног истраживања, од скупљања и обраде података, или креирању идеје и методологије истраживања заједно са научницима и слично – поручила је Марјана Бркић.
Истраживач, Лазар Милић ради као лаборант на Факултету техничких наука УНС, на Катедри за елекртонику, у групи проф. Горана Стојановића, а пошто је дошао моменат за доктроске студије, у разговору и договору са професором је дошао не би ли чуо нешто више о самим пропозицијама конкурса. Идеја има, само сада треба да ли нека од њих може да се имплементира, преко понуђеног јавног позива.
Са Пољопривредног факултета, Бојан Војнов је са неколико колега и колегиница чекао у холу испред кино сале, а ми смо искористили прилику да га питамо шта је њега навело да дође и сазна нешто више о том јавном позиву.
– Када причамо о грађанским иницијативама и научним истраживањима, препознали смо могућност за проширењем неких нових идеја. Самим тим, ово је почетак и могућност информисања око нових оквира и пројектних активности, те се надамо да ће и ова презентација бити занимљива за научну заједницу Универзитета у Новом Саду – каже је Војнов.
Како је објаснио, с обзиром на то да је ово нешто попутно ново, из научне заједнице су заинтересовани да чују о тим новим моделима рада и могућности заједничке сарадње грађанства и науке. Зато су јуче били само у улози посмнатрача.
И. Бакмаз
