Том приликом је министарка задужена за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић навела да од рака грлића материце сваког дана умру две жене у Србији, те да то није само здравствени већ и друштвени и популациони проблем, будући да су међу оболелима и умрлима увек и мајке, као и жене које нису рађале.
Шеф Одсека за имунизацију и епидемиолошки надзор над респираторним заразним болестима и координатор за имунизацију Јужнобачког округа Института за јавно здравље Војводине епидемиолог доцент др Миољуб Ристић каже да је предвиђена препоручена имунизација против инфекција изазваних хуманим папилома вирусом (ХПВ). Према новом Правилнику о имунизацији и начину заштитие лековима у Републици Србији и Стручно-методолошком упутству датом од стране Института за јавно здравље Србије.
„У Републици Србији препоручује се активна имунизација девојчица старијих од девет година, пре првих сексуалних односа, када не постоји ризик од инфекције ХПВ, а првенствено се односи на девојчице шестих разреда основних школа. За имунизацију у узрасту од девет до 13 година препоручују се две дозе вакцине, а ако се са имунизацијом започне касније од овог узраста дају се три дозе ХПВ вакцине“, наводи др Ристић.
Према његовим речима, вакцина ће бити доступна као препоручена, а накнадно ће се утврдити да ли ће пуну цену вакцине сносити родитељи деце или ће у њеној цени делом партиципирати и Фонд за здравствено осигурање Републике Србије.
„У земљама где је примењивана, ХПВ вакцина је довела до редукције оболевања од ове инфекције. Међутим, према проценама Светске здравствене организације (СЗО), само током 2012. године, регистровано је 528.000 нових случајева и 266.000 смртних исхода услед оболевања од карцинома грлића материце. Око 85 одсто ових смртних исхода, регистровано је у земљама у развоју. У Војводини и Централној Србији, током 2011. године, карцином грлића материце се по броју новорегистрованих случајева обољења налазио на четвртом месту, после тумора дојке, плућа и дебелог црева, али са трендом пораста“, каже др Ристић.
Како оцењује, вакцина против ХПВ инфекција је високо безбедна. Од 2006. године, од када се први пут примењује у свету, до данас, није регистрован ниједан случај теже нежељене реакције у вези са претходном имунизацијом ХПВ вакцином.
„ХПВ вакцина је неинфективна, произведена од једне врсте вирусног протеина који не може да изазове ХПВ инфекцију или карцином. Такође, нема података који указују да би примена ХПВ вакцине могла да има ефекте на плодност“, објашњава др Ристић и додаје како је у нашој земљи, праћење нежељених реакција након вакцинације у надлежности Агенције за лекове и медицинска средства Србије и Института за јавно здравље Србије.
Иако већина ХПВ инфекција протиче без симптома, уколико су дуготрајне, ове инфекције могу да прогредирају у преканцерозне и канцерозне лезије. Ово је нарочито изражено у случају инфекције онкогеним типовима 16 и 18 ХПВ. Осим локализације на грлићу материце, инфекција ХПВ је одговоран за око 20 до 90 одсто свих локализација сквамозног карцинома на анусу, орофаринксу, вулви, вагини и пенису.
У Србији годишње умре 600 жена
У Србији сваке године 1.200 жена оболи од рака грлића материце, а више од 600 жена умре, упозорили су представници невладиног сектора и затражили од надлежних државних органа да се спроведе вакцинација школске деце против ХПВ вируса и побољша скриниг за рано откривање ове опаке болести.
„Једини природни резервоар ХПВ инфекције је човек, а инфекција се преноси директним контактом са зараженом особом. Најчешћи пут преноса је сексуални контакт, али до заражавања може да дође и након непенетративне сексуалне активности. Иако ретко, ХПВ инфекција може да се пренесе и са мајке на новорођенче, током порођаја са појавом кондилома, који су слични гениталним кондиломима, у усној дупљи и ждрелу новорођенчета“, истиче др Ристић.
Употреба кондома, као општа мера примарне превенције, може да смањи, али не и да потпуно елиминише пренос инфекције ХПВ.
Осим вакцине, значајно је и спровођење скрининга рака грлића материце, као мере секундарне превенције која помаже у раној дијагнози и лечењу ове болести. Примена скрининга и рано откривање оболелих, доприноси смањење стопа смртности у популацији територије где се скрининг спроводи.
Сматра се да је период од почетка инфекције до појаве секвела, инвазивног карцинома, око 10 година. Зато је програм скрининга у развијеним земљама допринео озбиљној редукцији умирања од карцинома изазваних ХПВ.
Љубица Петровић
