Већа доступност дијагностике, већи број излечених

Наша земља се налази на неславном првом месту у Европу, односно другом у свету, кад је у питању смртност од свих малигних болести.

Други национални онколошком форум организован је у склопу националне кампање за онколошке пацијенте “Нема чекања”, а циљ кампање је да пробуди свест, пре свега код људи који су онколошки пацијенти и на оне који су суспектни на канцер, да се редовно контролишу и уколико имају неке симптоме да се одмах јаве лекару.

„Ситуација са корона вирусом оптеретила је здравствене системе у целом свету, а у нашем здравству стање није било сјајно ни пре короне. Такође, онколошки пацијенти и они који су суспектни на канцер су, због страха од короне, одлагали своје прегледе, што је довело до тога да је трећина пацијената која се јавила лекару била у терминалној фази болести и за њих није било много помоћи када је у питању лечење. Идеја овог форума јесте да седнемо сви заједно, представници државе, пацијенати и лекари и да видимо на који начин процедуре могу да се убрзају. Оно што је идеја представника пацијената је да се уведе брзи пролаз за људе који су суспектни на канцер. То би значило да на њиховим упутима пише назнака „приоритет”, како не би чекали на ЦТ, тумор маркере, бронхоскопију и друге прегледе”, каже председник Форума пацијената Србије Марко Миловановић.

Гастроентеролог онколог из УКЦ Србије који је уједно и председник Републичке стручне комисије Министарства здравља за онколошке лекове др Ненад Мијалковић сматра да је потребно унапредити и дигитализовати онколошке конзилијуме, а самим тим укључити и европске експерте у циљу боље стратегије лечења пацијената, као и омогућити већу доступност иновативних, као и генеричких лекова.

Доступност дијагностике и терапије је основа напретка у сваком здравственом систему, па и у нашем. Али, свака терапија биће успешнија у ранијим стадијумима болести, и то треба да буде наш циљ -  дијагностиковати и лечити што раније, ићи ка томе да малигне болести заиста буду лечиве и излечиве. Управо је таква ситуација у развијеном свету, где је број излечених од малигних болести већи од половине, у односу на укупан број оболелих, казао је др Радосављевић.

„Ми у Србији имамо учесталост рака дебелог црева која је на европском нивоу, дакле учесталост овог малигнитета је иста у Србији као и у развијенијим земљама, али је проблем што у Србији имамо много већу смртност од карцинома. Између 20 и 30 одсто је већи ризик да ће неко, када у Србији добије рак дебелог црева, умрети од те болести. Та велика смртност је највећим делом последица касног откривања болести, јер људи немају ту културу да се редовно контролишу. По питању превенције смо далеко иза развијених земаља. Неопходна је боља организација примарне превенције, скрининга за откривање болести у раној фази, када је лечење најефикасније и најјефтиније. Како пацијенти не би губили време, предлажем да се као струка, свако у својој субспецијалистичко онколошкој области, састанемо и дефинишемо једноставне алгоритме, процедуре, шта је све потребно од налаза, дијагностике и осталих анализа, пре него што онколошки пацијент дође на преглед у онколошке институте. Уколико бисмо дефинисали шта је све потребно, олакшали бисмо, не само пацијентима, већ и лекарима, и скратили време које се сада у доста случајева непотребно губи. Ове процедуре би требало да буду унете у здравствени информациони систем и да сваком лекару у дому здравља или општој болници буду лако доступни и разумљиви“, објаснио је др Мијалковић.

И струка је подржала апеле онколошких удружења пацијената у потрази за ефикаснијом превенцијом, лечењем дијагностиком и контролом малигних болести.

Директор медикалне онкологије Института за онкологију и радиологију Србије др Даворин Радосављевић каже како рано откривање суштински корак у поправљању прогнозе свих малигних болести и то мора бити заједнички корак, пацијената и лекара. Пацијенти треба да обрате пажњу на своје симптоме, који се погоршавају и да своју бригу поделе са својим лекаром, не чекајући да прођу месеци до првих дијагностичких поступака. Онколози треба да раде на ефикаснијем систему скрининга, али и едукације лекара у примарној здравственој заштити.

Љ. Петровић