Наведено истраживање је урађено на узорку од 307 родитеља средњошколаца у Новом Саду, а по речима Према речима аутора пројекта и директора болнице "Вита", Милана Влаисављевића, оно је показало да родитељи постају свеснији ризика наркоманије у одрастању своје деце, али је и изнедрило потребу за додатним оснаживањем и бољим нивоом информисаности родитеља, као предусловом да се адекватно одговори на изазове.
Специјална болница за болести зависности "Вита", годинама уназад ради истраживања о ставовима, информисаности, као и нивоу изложености маладих дрогама, са циљем да се процени колико су они данас припремљени на изазове одрастања и све опсаности као што је злоупотреба дрога.
Влаисављевић је рекао Танјугу да добијени резултати поменутог истраживања и поред позитивних трендова и даље позивају на опрез и, како је истакао, одлучно ангажовање целокупног друштва, пре свега оних који учествују у образовању и васпитању деце, јер су генератори ширења проблема злоупотребе дрога и даље присутни.
Последњих година, како је Влаисављевић нагласио, на тржисту се појављује и велики број нових дрога о којима се генерално мало зна, а које могу да изазову драматицне последице.
"Добар почетак могли би бити резултати који указују да је злоупотреба дрога све мање табу тема у породицама и који указују да расте свест о наркоманији као општем ризику одрастања у савременом друштву", рекао је Влаисављевић, додајући да је истраживање показало је да се 80 одсто испитаних родитеља труди да има активну комуникацију са својом децом на ту тему.
Позитиван податак је и то да јако мали проценат родитеља, од свега шест одсто, сматра да дете "не треба оптерећивати са овим причама".
Значајно већи проценат родитеља, у односу на испитивање спроведено 2010. годоне, данас сматра да је подела на "лаке" и "тешке" дроге неоправдана, тај проценат 2010. године био је 44 одсто, а 2017. године је 65 одсто.
Такође, повећан је и проценат онх који сматрају да је наркоманија проблем који се може ресити (данас 61 одсто, а пре седам година 44 одсто) као и оних који би у случају потребе потражили стручну помоћ, којих је данас чак 97 одсто, а 2010. године било их је 79 одсто.
"За разлику од ових позитивних померања, одређене предрасуде су и даље присутне у значајној мери, па тако поред поменутих 52 одсто родитеља који сматрају да наркоманија и није "права болест" већ више "слабост воље и лицности", чак 50 одсто испитаника сматра да је "чврста воља" начин решавања проблема", рекао је Влаисављевић, појаснивши да су последице таквог става најчешће неадекватан приступ решавању проблема, што, како је нагласио, доводи до губитка времена и бројних безуспешних покушаја лечења.
Истраживање је показало и да родитељи у високом проценту препознају на пример изглед или начин како се злоупотребљавају најчешће супстанце на нашем простору, али да и даље чак 43 одсто родитеља има низак степен препознавања јасних показатеља злоупотребе дрога.
"Проценат тачних одговора знацајно опада, од десет до 15 одсто, када се уведу неки нови појмови или жаргонски изрази, што нам говори да је родитеље потребно оснаживати у правцу функционалнијег знања и осавремењивања информација које се преносе. Као извор информација на ову тему родитељи најчешће користе медије, чак у 65 одсто случајева, док су стручњаци или школа као извор информација присутни у свега десет, односно три одсто слуцајева", појашњава Влаисављевић.
Он је додао чињеница да велики проценат родитеља од чак 79 одсто сматра да нема довољно превентивних програма, те да је 64 одсто родитеља спремно да активно учествује у тим програмима, указује да има доста простора и потребе да се такви програми и организују уз активније учешће и значајнију улогу здравственог и образовног система у преносу релевантних информација.
