Рекао је да, иако је током последњих 10 година много иновативних лекова стављено на листу, и даље велики број онколошких пацијената, највише оних који болују од рака мокраћне бешике, тумора главе и врата, карцинома бубрежних ћелија и рака простате, имају проблем да добију адекватну, савремену терапију. Статистички подаци показују да је у Србији рак мокраћне бешике “заборављени рак”, који сада у свету има нове терапијске опције и даје наду пацијентима да са том опаком болешћу дуже и боље живе.
- Пацијенти са раком мокраћне бешике јављају се касно, зато је веома је важно да свако ко примети неке симптоме, а поготово крв у урину одмах јави лекару. Више од 2.500 људи оболи сваке године у нашој земљи од рака мокраћне бешике, док за више од 1.000 њих ова болест има фаталан исход, и зато је веома битно увођење имунотерапије, као најсавременијег облика лечења - изјавио је директор Клинике за урологију Универзитетског клиничког центра Србије Зоран Џамић.
Говорећи о туморима главе и врата Борислава Николин, са Института за онкологију Војводине истакла је да се тумори главе и врата јављају већином у старосној доби од 50 до 70 година. Најчешће се јављају рак усне шупљине, ждрела, гркљана, усана, синуса, епифаринкса и пљувачних жлезда. За ту групу болесника могућност лечења у Србији значајно је ограничена. Николин је истакла да имунотерапија игра важну улогу у лечењу тумора главе и врата, тако што активира болесников имунолошки систем да циљано напада туморске ћелије.
Карцином бубрежних ћелија представља најчешћи малигнитет бубрега, а годишње се у Србији дијагностификује око 800 болесника. Око 25 до 30 одсто оболелих има метастазе већ при дијагнози, а до 30 одсто локализованих тумора развија удаљене метастазе након хируршког третмана, изјавила је научни сарадник Сузана Матковић, медикални онколог са Института за онкологију и радиологију Србије.
Љ. П.
