Глигић је за РТС рекла да су проблем мутације код вируса, те да су се сад појавиле још интензивније форме, што је супротно од оног што се очекивало.
"Протоколи лечења се мењају сваких неколико месеци, пацијентима се дају и антитела добијена из крви пацијената који су се изборили са ковидом, али без вакцине крај пандемије се не назире", каже Глигић.
Она додаје да нема лека осим симптоматске терапије и лечења нус појава које овај вирус може да донесе.
"Може да изазове измене у крвној слици, да се јављају коагулуми. Ви одмах морате да дате антикоагуле, то све иде у ходу. Инаце, ниједан лек не делује против вируса. Зашто не може? Зато што је вирус паразит у челији. Ако хоћете да убијете вирус у челији ви ћете убити челију, па се прави дупли проблем органу", објашњава она.
Каже да је питање како би почетком 70-тих помогла да се обузда епидемија вариоле вере у Србији да тада није примила вакцину и хиперимуноглобулин.
"Тада је за посебне потребе за спасавање живота коришцен хиперимунигамаглоблин. Али он је био претходно спремљен зато што је вариола била пошаст на свим континентима, од преболелих је узиман серум и чуван је негде. Пошто ова болест даје дуготрајну слабост тешко је тражити од рековалесцента и преболелог 300 милилитара крви, а друго, ми још не знамо о корони све", заклучила је Глигић.
