У адресном регистру Србије, који води Републицки геодетски завод (РГЗ), на поцетку ове године евидентирано је око 54.859 улица.
Након спроведеног пројекта ажурирања адресног регистра, утврђено је да Србији недостају подаци о још близу 66.480 улица и за сваку од њих су израђени елаборати, наводи се у саопштењу владине Канцеларије за сарадњу са медијима.
Према подацима МУП-а, 3.028.020 грађана има пријављено пребивалиште у улицама без одређеног кућног броја, од цега је 2.676.898 грађана пријављено на адресама за које није одређен ни назив улице (познато као "нема улице - бб").
Иницијативу за успостављање адресног регистра покренула је председница Владе Ана Брнабиц, још као министарка за државну управу и локалну самоуправу.
Премијерка Брнабић наводи да је ажурирање адресног регистра велики корак у правцу даље модернизације државне управе, дигитализовања услуга и увођења реда у државу.
"Циљ владе су ефикасне и лако доступне услуге свим грађанима Србије и због тога ће ускоро сваки становник Србије имати своју адресу са улицом и бројем. Заиста желим да похвалим Републицки геодетски завод на сјајно урађеном послу", истице Брнабић.
Председница владе је као добар пример ефикасне локалне самоуправе у овом пројекту издвојила Лозницу, Пожаревац, Петровац на Млави, Мали Зворник, Љубовију, Бачки Петровац, Мали Иђош, Инђију, Ковин, Баточина, Лапово, Опово, Мало Црниће, Пландиште, Шид и Врњачку Бању.
Запослени у РГЗ су за 10 месеци израдили елаборате улица за сваки град и општину у Србији.
"Сада нам следи фаза доделе куцних бројева свим објектима за које су утврдене нове улице и овај посао це РГЗ радити током наредних месеци", навео је директор РГЗ Борко Драшковиц.
Да би и остале спорне адресе биле уписане у регистар, неопходно је да им локалне самоуправе доделе назив.
Због тога Влада апелује на све јединице локалне самоуправе да до краја 2018. године именују све улице, јер це у том слуцају трошкове промене лицних докумената за грађане и набавку таблица куцних бројева и улица сносити Влада.
Како се наводи, непостојање централизованог адресног регистра у прошлости је проузроковало много проблема. Јавне институције и службе су водиле сопствене регистре адреса и онда би се подаци о становању грађана разликовали у зависности од институције или установе.
На примеру здравствених картица најбоље се могао уоцити тај проблем, јер да је постојао централни, проверен и ажуриран адресни регистар и да су сви градани имали дефинисане адресе, све здравствене картице биле би послате поштом.
Адресни регистар садржи податке о називима улица и кућним бројевима и један је од кључних државних регистара поред Централног регистра становништва, Регистра привредних друштава и регистра непокретности.
