Учесници панела су приметили да се данас, и у 2017. години разговара о положају медија, што према њиховој оцени, значи да „нешто није добро урађено са том инвесицијом”, те да је ситуација у региону лоша за независне медије, које углавном финансирају страни донатори.
Они су навели да је у региону власт највише заинтресована за бављење медијима, па је тако у Македонији, према речима Ане Петрушеве из БИРН-а, тамошња влада уложила више миилиона евра за пласирање садржаја.
Према њеним речима, влада у Македонији се више оглашавала у медијима од неких великих компанија.
Не знам каква је ситуацију у Србији, али сумњам да је са овом куповином медија она слична, рекла је Петрушева.
Главни уредник и директор Фонета Зоран Секулић рекао је да ниједна транзициона власт од пада (Слободана) Милошевића до данас није третирала медије као део демократског процеса, већ као “песницу” и средство власти за политичко обрачунавање са опозицијом и осталим неистомишљеницима.
Секулић је навео да на рад медија утичу три фактора - политички и економски утицај, као и непотпуна примена закона.
Зато се ствара “магла” и грађани немају праву слику шта су суштински проблеми у држави и друштву. Пажња јавности се са великог броја проблема са којима се суочава у реалности одвраћа на фабриковане дневно-политичке сукобе и стварање конфузије у друштву, рекао је Секулић.
У Србији је, каже, за бављење медијима највише заинтресована држава уместо великих корпорација. Он је истакао и да је одрживост медија данас кључно питање.
На лошу медијску слику у Србији утиче међународна заједница чији су главни центри моћи спремни да зажмуре на непоштовање владавине права, слободе медија и људских права, јер су им потребни снажни политички лидери који ће остваривати њихове интересе, закључио је Секулић.
