Гојковић: За опрему и сређивање болница 423 милиона

До краја овог месеца ангио сала стиже у Суботицу и почиње њена монтажа и обука кадра за рад на апарату, а током јула исти поступак почиње у болници у Сомбору.
gojkovic RHA.jpg
Фото: Др Зоран Гојковић, Фото: Дневник (Р. Хаџић)

У зрењанинској болници у току је припрема објекта у којем ће бити ангио сала, а до краја године све сале морају да буду у пуној функцији, најавио је за „Дневник“ покрајински секретар задужен за здравство доцент др Зоран Гојковић.

У оквиру ребаланса покрајинског буџета за област здравства и социјалне заштите издвојено је укупно 423 милиона динара, од чега је  213 милиона намењено за реконструкцију и обнову објеката, а 210 милиона за набавку нове опреме.

Покрајински секретар каже да ће преко Управе за капитална улагања за пројекте обнове и реконструкције моћи да конкуришу опште болнице, специјалне болнице, Клинички центар. Новац ће бити додељен на конкурсу, на којем ће моћи да учествују само оне здравствене установе које имају готове пројекте, како би поступак набавке могао одмах да се распише, а не да се, као што је раније била пракса, обезбеди новац, а нема пројеката, па се дуго чека на њихову реализацију.

"Већ сада знамо да постоје завршени пројекти за реконструкцију и адаптацију геријатријског одељења Специјалне болнице у Ковину, треба да се заврши у потпуности Специјална болница у Белој Цркви, Завод за јавно здравље у Кикинди и део инфраструктурних капиталних пројеката везаних за Клинички центар Војводине", каже др Гојковић и додаје како се спрема и пројекат за реконструкцију и адаптацију и дела Опште болнице у Суботици и Опште болнице у Вршцу, те расписивање јавне набавке за изградњу дневне болнице и полуинтензивне неге Института за плућне болести и реконструкција старог дела зрачне терапије онкологије.

У највећој покрајинској болници, Клиничком центру Војводине, на реду је друга фаза реконструкције у Клиници за гинекологију за шта је спреман пројекат, а прва фаза је завршена у децембру. Почеће реконструкција и адаптација Клинике за инфективне болести, као и Клинике за ортопедију и трауматологију, припрема се пројекат друге фазе радова у клиникама за неурологију, психијатрију, интерне болести и рехабилитацију и улагање у пратеће објекте техничке службе КЦВ. У сарадњи са градском управом Новог Сада планира се и коначно решење проблема грејања Покрајинске болнице, односно да се она комплетно прикључи на градску топлану. Такође, завршава се пројекат реконструкциије и адаптације Клинике за кардиоваскуларне болести Института за КВБ, а следи и реконструкција централног хола Института. Из Управе за капитална улагања већ се финансира изградња зграде Завода за хитну медицинску помоћ „Нови Сад“.

Када је реч о ламелама „Б“ и „Ц“ у Клиничком центру Војводине, јединица за имплементацију пројеката при Министарству здравља, у којој су и представници покрајинске администрације, у сарадњи са Градом Новим Садом, прибавили су сву грађевинску документацију и дозволе за почетак градње.
Фото: Дневник (Радивој Хаџић)

"Све је у Европској инвестиционој банци и највероватније 12. јула Министарство финансија треба да потпише уговор о преносу треће транше кредита. У септембру би могла да буде јавна набавка и да се изабере извођач радова. КЦВ ће тиме добити око 34.000 нових квадратних метара у које ће бити измештене клинике, са комплетно новим операционим блоком, дијагностичким блоком, 400 постеља и јединицама интензивне неге. Изградња ламела је процес који ће трајати минимално три године. Једним делом ће клинике прећи да раде у нове ламеле, а неке ће наставити да раде у старом простор",  наводи Гојковић и додаје како постоје различити концепти и планови за старе зграде у кругу КЦВ које ће прећи у нове ламеле, па можда и да се у њима направи секундарна болница, коју Нови Сад нема, али напомиње и да постоји могућност изградње нове секундарне болнице.

Из ребаланса је издвојено 210 милиона за набавку опреме, од чега ће 50 милиона динара бити уложено у опремање нове зграде Завода за хитну медицинску помоћ. Остатак новца ће бити додељен на јавним конкурсима, установама чији је оснивач Покрајинска влада. Гојковић каже како ће то бити у складу са потребама, али и проценама комисије и стручних служби.

"Ово је трећи конкурс који расписује садашњи секретаријат и установили смо правило да не може да се дозволи, као у ранијем периоду, да се само поједине здравствене установе снабдевају опремом. Опрема мора да буде равномерно распоређена на целој територији Војводине, у складу са потребама, водећи рачуна о кардовским потенцијалима", објашњава секретар.

Он оцењује да је Војводина тренутно једини део Србије у којем раде сви најсофистициранији апарати, изузев мамографа у Институту за онкологију Војводине.

"На седници Покрајинске владе у четвртак издвојено је седам милиона динара за поправку мамографа и он ће бити поправљен у наредне две недеље, а стара ангио сала Института за КВБ ће у току наредне недеље добити новац за поправку. Изузетно је велики успех што смо постигли да опрема ради у сваком тренутку, пошто је на жалост она доста стара и подложна кваровима, а поправка изузетно скупа. Због тога сам захвалан председнику Владе Игору Мировићу и свим члановима Владе који схватају колико је битно и важно да се подигне квалитет здравствене заштите грађана Војводине и да се што мање чека на дијагностичке процедуре. Здравље није све, али без здравља све је ништа", закључио је др Зоран Гојковић.

Додатни новац за ЦТ, МР, апарате за зрачење

"Озбиљно размишљамо да у наредном периоду пронађемо додатна средства за куповину нових ЦТ апарата и магнетних резонанци, као и нових линеарних акцелератора. У оквиру Института за онкологију Војводине ускоро ћемо кренути у побољшање постојећег апарата за брахи-терапију, а већ смо преузели обавезу набавке магнетне резонанце за Дечју болницу, чиме ће око 400.000 најмлађих грађана Војводине имати могућност да се лечи на најсавременији начин",  најавио је др Зоран Гојковић.

Љубица Петровић

EUR/RSD 117.1197
Најновије вести