Присуство вируса потврђено је у другој половини јуна у општинама Сомбор, Суботица, Сремска Митровица, Нови Сад и Зрењанин. До уторка, 9. јула, на територији Војводине нису регистровани лабораторијски потврђени неуроинвазивни случајеви грознице Западног Нила код људи.
Грозница Западног Нила припада групи векторских, природножаришних зооноза. Вирус који изазива ово обољење одржава се у природном циклусу између бројних врста птица селица (дивље патке и гуске, гаврани, свраке, чавке, домаћи и дивљи голубови) и комараца. Главни преносилац вируса је Цулеџ пипиенс, врста комарца која је одомаћена и код нас. Главни резервоар заразе су различите врсте птица у којима се вирус одржава, док је човек случајни, односно тзв. слепи домаћин, јер се инфекција вирусом грознице Западног Нила са њега даље не преноси. На територији наше земље обољење се региструје током топлих месеци, од маја до октобра/новембра. Период од заражавања до појаве болести (инкубација) траје од 2 до 14 дана, док код особа с ослабљеним имунитетом може износити и неколико недеља. У највећем броју случајева (70- 80 посто) не долази до испољавања симптома и знакова болести. Код око 20 посто инфицираних јавља се блага, неспецифична болест слична грипу, која пролази без последица након 5-7 дана. Инфекцију прате повишена телесна температура и знаци опште инфекције (главобоља, малаксалост, слабост, болови у зглобовима и мишићима). Могу се јавити и осип на трупу и екстремитетима и дијарејалне тегобе. Мање од један посто инфицираних особа развија тешку неуроинвазивну форму болести која се може манифестовати као упала мозга или можданица. Овај облик болести најчешће се јавља код особа најстарије животне доби, као и код особа с ослабљеним имунитетом и хроничним поремећајима здравља.
И. Р.
