Дечак је, наиме, добио уво које изгледа као да је природно.
Др Урошевић усавршио је посебну технику реконструкције ушне шкољке од ребарне хрскавице у Клиници “Бизет” у Паризу, код једног од најбољих светских стручњака у тој области професорке Франсоаз Фирмин и данас је успешно приомењује у Клиници за опекотине, пластичну И реконструктивну хирургију Клиничког центра Србије.
Ова техника ради се само у највећим светским центрима, не ради је ниједна клиника у регион, веома је скупа, а пацијентима у Србији сада је доступна о трошку Републичког фонда за здравствено осугурање, односно са овереном здравственом књижицом.
“Техника је веома захтевна и комплексна, јер је сама ушна шкољка по свом облику врло сложена, тродимензионална“, каже др Урошевић за Танјуг и додаје да је од 2016. године ,када се вратио са усавршавања, урадио четири такве реконструкције ува код деце, али и одраслих.
Појашњава да је у Клиници за опекотине, пластичну и реконструктивну хирургију радио поарцијалне реконструкције код пацијената који су без дела ушне шкољке остали у након саобраћајних несрећа, карцинома и других траума, али да је наставио да ради тоталне реконструкције у Институту за мајку и дете са др Александром Влаховићем.
„Посебну захвалност дугујем др Радоју Симићу, директору Института за мајку и дете који ми је омогућио да радим те операције код деце у Институту“, каже Урошевић и додаје да се у Србији годишње са том аномалијом роди око десетак малишана.
Фото: Танјуг (Видео)
Процедура се код деце изводи у деветој, десетој години живота, када им је обим груди развијен да има довољно материјала да се узме од ребарне хрскавице, затим ушна шкољка у том узрасту већ достиже величину као код одраслог човека.
„Процедура се изводи у два акта. У првом акту се узима ребарна хрскавица, а затим се прави простор на месту где треба да се реконструише ушна шкољка. Од ребарне хрскавице се направи оквир који се пласира у џеп и након вакума добија отисак, контуре нормалног ува“, појашњава др Урошевић.
Други акт се изводи шест месеци касније и тада се уво одваја и прави простор иза њега.
Десегодишњем Ђорђу Благојевићу реконструкција је урађена 24. новембра прошле године и прве фотографије реконструисане десне ушне шкољке отишле прво код проф. Фирмин у Француску.
„Од ње смо добили само похвале, а верујте ми то не чини тако често“, кроз смех прича др Уросевић.
Мајка дечака Марија Благојевић каже да је одушевљена, посебно што је све „добро испало већ после прве операције“.
„Када је Ђорђе рођен без ува, рекли су ми да је могућа реконструкција, али сам очекивала пластику. Нисам ни сањала да ће бити могуће да добије скоро природно уво, јер такве процедуре нису рађене у Србији“, појашњава она.
Страх да га околина неће прихватити, да ће га деца задиркивати, био је стално присутан код родитеља.
„Није лако носити се са тим,али посебну захвалност дугујемо др Александру Влаховицу из Института, који нам је уливао наду, давао савете како да се носимо са тим. Срећа што живимо у малој средини па су га другари прихватили и није било задиркивања“, прича мајка.
Никада неће заборавити тих шест сати, колико је трајала операција,проведених у чекаоници Института за мајку и дете.
Осећања су, каже, била помешана - нада, али и страх да ли ће све проћи како је замишљено.
„Чим сам видела насмејане лекаре како силазе низ степениште, знала сам да је све у реду и висе сузе нисам могла да зауставим“, присећа се Марија.
У априла Ђорђа очекује други акт процедуре - одвајање ушне шкољке, али доктор Урошевић каже да је најкомпликованији део процедуре прошао.
Др Фирмин реконструкцију ушне шкољке од ребарне хрскавице почела је да ради 1984.године, технику је учила у Јапану, али је она значајно унапредила.
До сада је урадила око 2.200 таквих захвата, а прилику да са њом раде и од ње уче имао је мали број светских лекара.
