Једна од главних недоумица око ове тематике било је како ће бити дефинисани донори и да ли може да се догоди да се од једног даваоца искористе ћелије/сперматозоди за више примаоца, па би бојазан о сусрету деце која су билошки повезани, а не знају за то била велика.
Међутим, наш закон о лечењу неплодности биомедицински потпомогнутом оплодњом је то јасно дефинисао.
Добра ствар нашег закона о лечењу неплодности биомедицински потпомогнутом оплодњом је што донори могу да буду само један на један, односно једна донорка/донор може да дарује своје ћелије, ембрионе или сперматозоде само једном пару или жени без партнера, рекла је директорка удружења "Шанса за родитељство", Сандра Јовановић, а поводом отворене прве банке репродуктивних ћелија у Србији.
Она објашњава да у другим земљама то није тако и да је нашим законом на овај начин заштићена свака могућност да деца рођена овом процедуром могу да се сретну случајно, ступе у контак, а да не знају да су им родитељи (односно даваоци) исти.
Подзаконски акти који су дефинисани непосредно пре отварања банке репродуктивних ћелија дефинишу на који начин може да се у Србији урадио вантелесна оплодња уз помоћ донираних ћелија.
То је први корак који је морао да се уради, када је питање финансирања РФЗО код нас финансира вантелесну оплодњу, што значи да би донација требакла да буде на терет, бар делом на РФЗО, за сада не знамо ништа конкретно, додаје Јовановић.
Финасирање је врло битна ставка за све парове, јер сада више не морају да иду у иностранство по дониране ћелије или сперматозоиде, каже Јовановић и додаје да је процедура веома скупа, али како наш закон забрањује да се наплаћује даваоцу, мора да се нађе начин како да се мотивишу људи да управо из алтуристичких разлога то раде.
Законски у Србији парови о трошку државе могу да иду на три бесплатне вантелесне оплодње, али процедура донације иако јесте процедура вантелесне оплодње, не подразумева бесплатне покушаје о трошку РФЗО-а.
Ово је потпуно одвојена процедура, ако ви имате три финансирана поступка и ако ви кандидат за те поступке, то значи да ви не морате на донацију, значи да имате своје залихе да можете да идете са својим материјалом, каже Јовановић.
Законом не постоји старосна граница за примаоце, а даваоци могу да буду старости до 40 године, а жене од 21 до 34 године, каже директорка удружења "Шанса за родитељство" и објашњава да је законом то добро предвиђено и истиче да је битно је да донори буду што млађи.
Људи који улазе у процедуру донације су људи који морају да се одлуче на овај поступак и то нису људи који бирају боју очију или косе детета, већ су то парови који су остали без ћелија, објашњава Јовановић.
Законом је такође предвиђено да свака донација буде апсолутно анонимна, али да уколико дете које је рођено овим постуопком након навршене 15 године жели да добије информације о даваоцу, може да добије информације попут тога да ли је донор боловао од неке болести, али не и име и презиме.
Регистар који предвиђа нови закон ће имати информације колико тачно жена или парова се одлучи за овај поступак.
Ово удружење, које је основано у септембру 2016. године на иницијативу људи који имају проблем са зачећем броји више од 2.000 чланова и основни циљ им је да људи са проблемом зачећа немају осећај да су сами, каже Јовановић и додаје да је самом удружењу пре свега потребан простор, који од оснивања немају, а и који тренутно не могу сами да финансирају.
