Начин живота монаха са Свете Горе фасцинира многе људе, он се разликује у потпуности од световног живота и подразумева строги ситем правила. Као такав има за циљ одрицање од испразности и сједињавање са Богом.
Тај строги испоснички живот одражава се и на начин исхране, а научно је доказано да је изузетно здрав и да омогућава дуговечност. Захваљујући уравнотеженој исхрани, у комбинацији са духовним вежбама, медицина је утврдила да се они скоро никада не разбољевају.
- Братство манастира изузетно је здрава и витална популација. Томе доприноси и начин живота који воде, као и њихов начин исхране. Тамо нема дијабетеса, свега један монах има хипертензију и хипертиреозу које су под терапијом, рекао је својевремено доктор Иван Поповић посматрајући монахе.
Када је храна у питању, монаси са Свете Горе придржавају се правила која су установљена вековима уназад. Постоји и одређена традиција која се везује за њихов оборк, а поједине намирнице су често на њиховој трпези.
Према речима оца Епифаније Милопотами, кувар са Атоса, њихова исхрана се састоји од природних производа које им даје Грчка. Сматра да је управо тај избор оно што сваког монаха штити од болести, јер је за добро јело најважнији квалитет састојака.
Они обедују два пута дневно - ујутру и за ручком само неколико дана у недељи; постоји један оброк дневно у понедељак, среду и петак. Током поста монаси једу једном дневно током његових дана, такође је вредно напоменути да се храна припрема без употребе уља, што је дозвољено само у суботу и недељу. Светогорски монаси никада не једу месо, а рибу једу само у дане великих празника. Пост монаха исихаста је још строжији.
Правило је и да оброк не траје дуже од 15 минута. Конзумирају храну без конзерванса, зачина и масти, у малим порцијама и могућности апстиненције. Такође, иситичу да би требало да се кува са молитвом на уснама и љубављу у срцу.
Намирнице које се готово увек могу наћи на њиховој трпези јесу шумско воће и печурке, као и зелене салате, а свака врста уља и масти је забрањена.
За јачање организма пију пуно млека, једу јаја и сиреве. Јастози, хоботнице и лигње на њиховом столу су реткост, дозвољене су само у време поста да би се диверзификовао рибљи мени, јер су све шкољке бескрвне.
Такође, живот монаха са Свете Горе се своди на исхрану без слаткиша и алкохола, само понекад себи дозвољавају халву и локум, мало кафе и вина.
- Нисам ишао у кулинарску школу и немам никакву диплому. Али, док сам био поред старијих, научио сам како да пржим лук на лаганој ватри: што се лук дуже пржи, то ће бити укуснији. Научио сам и да је за кување било ког јела потребно стрпљење – каже отац Епифаније Милопотамис.
Неколико правила светогорских монаха за кување и обедовање:
Прочитајте молитву пре кувања.
Обратите посебну пажњу на избор састојака: сви морају бити свежи, чисти и природни.
Поштујте ватру, научите да је правилно користите.
У кувању чешће користите једноставне састојке (лук, бели лук, лимун, маслиново уље).
Вода је најједноставнији састојак, али ваш однос према њој мора бити најбољи. Ми смо ништа без ње.
Читајте куваре, учите сваки дан, користите своју машту.
Негујте вид, мирис, језик, како бисте лакше разликовали горко и слатко, слано и љуто.
Запамтите да добра комбинација укуса и боја чини презентацију добитнијом.
Одржавајте кухињу и сав прибор чистим како бисте у било ком тренутку могли да почнете да кувате без одлагања.
Немојте се плашити да направите кулинарске грешке. Они који вас воле увек ће уживати у храни коју кувате.
Што више љубави уложите у процес кувања, храна ће бити укуснија.
Србија данас
