Он је навео да је од почетка године до краја јула, буџет консолидоване државе, према званичним подацима, био у суфициту од 19 милијарди евра.
"У првих седам месеци ове године приходи државе су реално повећани за 3,9 одсто, док су расходи остварили реални раст од 2,3 одсто", навео је Арсић на презентацији 69. броја "Кварталног монитора".
Он је оценио и да висина фискалног дефицита у овој години зависи од тога када ће и у којој мери држава "позајмице" јавним предузећима претворити у субвенције.
Такође, додао је да ће висина фискалног дефицита зависити и од тога да ли ће се држава укључити у сервисирања дугова јавних предузећа према комерцијалним банкама, давањем додатних гаранција или преузимањем дугова.
"Фискални дефицит сезонски расте у другој половини године. Ако држава при ребалансу ''позајмице'' искаже као расходе, дефицит би могао да достигне око 4 одсто БДП-а", закључио је он.
Сматра да држава у планове за фискалну политику треба да узме у обзир то да су услови задуживања погоршани, услед чега ће трошкови камата у наредном периоду значајно расти.
Он је истакао да је држава у првих седам месеци јавним предузећима из области енергетике уплатила 105,6 милијарди динара, које су књижене као позајмице, а не као трошак државе.
Арсић је казао да, према процени стручњака који су радили на 69. броју "Кварталног монитора", највећи део средстава који је уплаћен јавним предузећима неће бити враћен, што значи да ће се претворити у расходе државе.
"Да су наведене позајмице третиране као расходи држава би у првих седам месеци уместо суфицита остварила значајан дефицит", рекао је Арсић.
Он је навео и да је јавни дуг крајем јула у Србији износио 31,45 милијарди евра и објаснио да је несклад између фискалног дефицита и прираста јавног дуга последица управо "позајмица" државе јавним предузећима.
Нагласио је да јавни дуг у односу на БДП стагнира, јер се држава углавном задужује у еврима, а да БДП расте услед инфлације и реалног раста.
