познате компаније више не постоје или су на коленима, некада развијене средине сада су сиромашне, а неке друге општине постале су други дом многим великим светским именима у сфери бизниса. Бачка Паланка је некако, како кажу овде, остала где је и била и то сматрају надлежни за успех.
– Агенција за регионални развој АП Војводине направила је листу локалних самоуправа чији је степен развијености изнад републичког просека – каже Александар Ђедовац, председник Бачкопаланачке општине. – Међу двадесет градова и општина у Србији једанаест је из Војводине, а међу њима и Бачка Паланка. Нормално да је међу најразвијенијима и Нови Сад, па Суботица, Врбас, Кањижа, Сента, Стара Пазова, Пећинци, Беочин, Вршац и Панчево. Влада Републике Србије прошле године, на пример, нашу општину је прогласила за најразвијенију, а параметри су били: број људи запослених у привреди, висина плата и број незапослених. Ми смо се, очито задржали у друштву најразвијенијих, али не да би се такмичили или хвалили, већ да би запослили људе који још чекају на посао.
Да је овај део бачког приобаља Дунава угодан амбијент за домаће и светски познате привреднике говори и податак да су оне компаније које су овде већ неколико деценија остале, а нове дошле. Јер, тамо где, на пример, послује „Карлсберг“, светски бренд пива, „Таркет“ лидер у производњи подних облога, „Суфле“, највећи произвођач пивског слада у свету, добра је средина и за руско-италијанску компанију „Рил Нитинг“, а годишње у Гајдобри произведе се око 70 милиона пари женских чарапа и готово све извезе у Русију. Очекује се и почетак рада „Ал дахре“ из Уједињених Арапских Емирата, али још неких страних компанија о чему још увек у локалној самоуправи не желе да говоре док цео посао не буде завршен. Поред страних овде су, између осталих, и познате домаће компаније попут „Нектара“, „Делте аграра“, „Викторија групе“, „Алинг Конела“...
– Ми не седимо скрштених руку и не чекамо да нам инвеститори сами дођу, не јадикујемо што су некада неке овдашње велике и познате фабрике са по неколико хиљада радника у времену приватизације, односно транзиције пропале, већ сами тражимо инвеститоре – каже Ђедовац. – Захтеве инвеститора решавамо по хитном поступку, а главни задат локалне самоуправе је да упрости процедуру и убрза отварање нових радних места, У општини са око 55.000 становника у последњој години посао је добило 1.200 радника, а од тога велику корист има и локална самоуправа кроз порезе из којих се пуни општинска каса. Ускоро фабрика чарапа из Гајдобре треба да покрене погон у Челареву, а и „Алоинг конел“ је највио ново запошљавање, те се и ту очекује око 200 нових радних места.
У локалној самоуправи кажу да су се одрекли неких старих, бирократских навика.
– На почетку мандата одредили смо који су пројекти битни за развој општине и борили смо се за њихову реализацију – наглашава Ђедовац. – Имали смо, то морам рећи, подршку Владе Републике Србије и премијера Вучића, одрекли смо се некада устаљене праксе да се морају урадити само најнужнији послови. Због недостатка визије и храбрости наших претходника дошло се пре пар година до ситуације да наша општина стагнира. Одбацили смо калуклације, анкете и процене агенција, јер смо схватили да без производње нема ни опстанка,. односно развоја. Запошљавање у јавном сектору је заборављено, а једини параметар за оцену успешности било које власти, па и нас у локалној самоуправи, је број новоотворених радних места у привреди, односно индустрији и пољопривреди.
Милош Суџум
Општина као инвеститор
– И сами смо инвеститори – наводи Ђедовац – јер, на пример, нисмо дозволили да „Меркур“ у стечају пропадне, а некада је то била чувена фабрика за производњу модних производа од коже и скаја. Општина је купила фабрику за пола милиона евра, а ускоро за само део фабрике који ће купити инвеститор вратићемо новац и добићемо 500 радних места. Ми и привреда смо једно, па у самој згради општине постоји Канцеларија за привреднике где они долазе и решавају своје проблеме.
