Тек када се у медијима појавио податак да има текућих рачуна преко којих су плаћања месечних обавеза за струју или регистрацију возила достигла више од хиљаду трансакција, а износи више од осам милиона динара, све је постало јасније. Плаћање туђих рачуна електронски постало је опасна појава те је НБС послао допис банкама да благовремено спрече такво понашање. При томе, у НБС-у не сматрају да се то односи на чланове породице, већ плаћања у комерцијалне сврхе. Међутим, тој појави су великим делом кумовале саме банке високим разликама у провизијама између електронских и папирних услуга.
Какви су домети поменуте одлуке и шта банке и клијенти који су ушли у неовлашћену зону платног промета могу очекивати?
О томе др Александар Васиљевић с Факултета за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић” у Новом Саду каже:
"Не знам како се то може ограничити, једино да се донесе одлука или сличан пропис којим би се број трансакција онлајн и путем мобилног телефона ограничио на, рецимо, пет-шест месечно по једном рачуну", сматра наш саговорник. Он додаје да би то било погрешно и веома непопуларно.
Уласку обичних грађана у неовлашћен платни промет кумовале су саме банке. На шалтеру се рачуни плаћају уз провизију од 50 до 80 динара најчешће. Истовремено, онлајн плаћање или коришење услуга путем мобилне телефоније стаје много мање, често је и бесплатно. Тако су довитљиви грађани нашли начин да плате комшијама рачун бесплатно, или можда уз упола нижу тарифу, учине услугу и зараде. НБС је у саопштењу почетком ове седмице напоменуо да се на тај начин веома често плаћају услуге регистрације возила, односно агенције које се тиме баве овим користиле су, уместо службеног рачуна, приватни јер су доносили уштеду, вероватно и додатну зараду.
Које су пак разлике у трошковима за поменута плаћања од банке до банке?
У Ерсте банци се на рачун плаћен електронским путем зарачунава минимално 15 динара провизије. На шалтеру је иста услуга у папирном облику петоструко скупља.
У Интези корисници пакета „Хит” текућег рачуна услугу електронских плаћања имају бесплатно. На шалтеру је провизија од 0,8 одсто од вредности трансакције, или 50 динара. Корисници „Хит” рачуна немају ограничења по питању суме нити броја плаћања који се током једног месеца могу платити електронски.
У АИК банци нуде пакет рачуна где су услуге електронског банкарства бесплатне. На шалтеру код плаћња се зарачунава провизија од 40 до 50 динара за уобичајена месечна плаћања комуналија и електричне енергије.
Другим речима, ко иде на шалтер, мора да шета и још да плати више, ко пак плаћа електронски из фотеље, чини то често без трошкова. Није чудо што су се ту нашли они који су видели да се ту може зарадити. Плати комшиници рачун електронски уз половину шалтерске провизије и сви задовољни.
У НБС-у кажу да су лица на чијим текућим рачунима је месечно забележен енормни промет након опомене од банке објаснила да су поменуте услуге обављала из незнања те да ће, након добијања правих информација, то престати.
Што се тиче рођака, пријатеља, фамилије, подстанара они ће и даље моћи да плаћају електронски без страха од санкција и уласка у недозвољену зону платног промета. Свој допринос могле би да дају и пословне банке ако би смањиле провизију на плаћање рачуна на шалтерима. Али како нас искуство учи, пре ће се догодити да повећају трошкове за електронска плаћања.
Смањена кредитна активност довела је до рационализације пословања у банкама. Многе филијале и експозитуре, посебно у варошицама и мањим местима, затворене су, а у подоста тих насеља нема више ниједне банке, тек понеки банкомат. Зато је електронско плаћање једини начин измиривања обавеза без путовања у прво веће место. Многи људи, посебно старији, који немају рачунар, једино могу замолити рођаке и пријатеље да им помогну да плате електронски бесплатно или уз надокнаду, зависно од договора.
Д. Вујошевић
