. Наиме, министар Александар Антић казао је да није истина да је ХЕП преузео снабдевање струјом Краљева и Ваљева, додајући да је тржиште електричне енергије отворено и да се све лиценциране компаније могу јавити на тендере које расписују велики потрошачи. По његовим речима, ЕПС за две године од отварања тржишта није изгубио ниједан тендер, сем што су током лета предузећа која се баве јавном расветом у Краљеву и Ваљеву покушала да промене снабдевача, али, како је Антић нагласио, то није реализовано и не може бити јер системи за јавну расвету у та два града имају огромна дуговања ЕПС-у.
Да сви купци имају право одабира снабдевача истичу и у ЕПС-у јер је тржиште електричне енергије у Србији отворено од 1. јануара 2015. године те ЕПС, као и остали снабдевачи, учествује на тендерима великих комерцијалних купаца па се не може нагађати кад, ко и кога евентуално преузима, кажу у тој компанији.
Истовремено, из ЕПС-а истичу да тржиште за категорију домаћинстава није активно јер је цена струје у нашој земљи неконкурентна пошто је најнижа у Европи и региону. У односу на развијене земље Европе, та разлика је већа од четири пута јер је у Србији киловат-сат 6,54 евроценти, а у Немачкој и Данској и више од 30. У Хрватској киловат-сат кошта више од 13 евроценти, у Грчкој изнад 16, а у Ирској 23 евроцента. Из тог предузећа наглашавају и да цена струје на домаћем тржишту није тржишна, али да и поред тога ЕПС успева да обезбеди сигурну производњу и испоруку за готово три и по милиона купаца, да реализује инвестиције и унапреди пословање.
И када је реч о комерцијалном снабдевању, по подацима Еуростата, указују у ЕПС-у, комерцијалне цене према нивоу потрошње у првом полугођу 2017. године у Хрватској су више него у Србији и то 19 одсто за потрошњу мању од 20 гигават-часова, а за потрошњу већу од тога цена је осам одсто виша него у Србији.
Заштите домаће производње нема
У саопштењу из ХЕП-а указано је на то да у Србији и Босни и Херцеговини компанија развија инфраструктуру која ће будућим купцима омогућити једноставнију промену снабдевача у тренутку истека заштите домаће производње у тим земљама, те да у овом тренутку у Србији „ХЕП Енергија” снабдева струјом компанију „Цимос”.По речима Јелице Путниковић, заштите домаће производње у Србији нема и чак би се могло рећи да на рачун ЕПС-а држава штити потрошаче.“ЕПС, у договору с Владом Србије, предлаже проценат поскупљења, а из Агенције за енергетику истичу да има простора за веће корекције и да ЕПС продаје струју испод тржишне цене”, указује Јелица Путниковић.
У категорији потрошње од 0,02 до 0,5 гигават-часова, што је код нас категорија малих комерцијалних купаца, којих има више од 12.000, цене у Хрватској више су 23,6 одсто, док је за категорију потрошње од 0,5 до 2 ГЊх цена у Хрватској виша 28,6 одсто. Иначе, ЕПС електричном енергијом снабдева 98 одсто тржишта комерцијалних купаца у Србији, истичу у тој компанији.
“Струја у Србији је најјефтинија у Европи, а осим статистичких показатеља, то се види и по коментарима оних којима не одговара то што не могу потрошачима у Србији да понуде повољније услове од ЕПС-а”, каже уредница у „Балканмагазину” Јелица Путниковић, напомињући да сврха либерализације и не треба да буде гарантовани профит трговцима. од представника Енергетске заједнице из Беча се чују, додуше усмени, коментари да би струја у Србији морала да поскупи да би профункционисало отворено тржиште.
Питање је, наравно, за кога се они залажу – откуд им право да лобирају за трговце уместо за потрошаче? Чују се и коментари трговаца електричном енергијом, који су, иначе, лиценцирани за ту делатност, да им је највећа сметња да раде у Србији цена по којој ЕПС продаје струју, не само домаћинствима већ и великим потрошачима, којима је продаје по комерцијалним ценама, тако да би трговци морали да преиспитају своје апетите за зарадом.
Д. Млађеновић
