Србије за пољопривреду Драган Гламочић.
Он је рекао да је 145 локалних самоуправа доставило извештаје о државном земљишту и да ће се оно које најмање три године није коришћено, а пете је категорије, дати на лицитацију за производњу „кабастих” биљака од којих ће се ферментацијом добијати биомаса за производњу топлотне и електричне енергије.
– У току је реализација 15 пројеката, вредних 100 милиона евра, који треба да омогуће топланама у 15 градова да с фосилних горива пређу на биомасу, од чега 13 на дрвну биомасу, а топлана у Сремској Митровици на биомасу од сунцокрета и соје, док ће топлана у Шапцу користити остатке пољопривредне произвдње – казо је Гламочић.
Он је додао да Србија недовољно користи биомасу, али да тежи да постане водећа земља у регону по производњи топлотне и електричне енергије из остатака у пољопривреди и шумарству, који су најзначајнији обновљиви извори енергије.– Свесни смо тога да бисмо заменом фосилних горива значајно допринели смањењу емисије гасова с ефектом стакленне баште и унапредили очување животне средине – рекао је Гламочић.
Пољопривредна домаћинства, додао је он, све више показују интересовање за коришћење биомасе јер је економска криза.– Људи на селу све чешће користе стабљике кукуруза и сламу за производњу топлотне енергије – рекао је саветник премијера.Циљ Владе Србије је да до 2020. године 27 одсто енергије буде из обновљивих извора.
По пројекцијама Међународне агенције за енергију, уколико свет жели да задржи глобални раст температуре од један степен, удео енергије која се производи из обновљивих извора у укупној производњи енергије треба да буде 58 одсто.
М. Стакић
