Тиме су, први пут откако се државна земља издаје у закуп, све општине у Србији добиле сагласност на Годишњи програм у складу са Законом о пољопривредном земљишту, усвојеним почетком године.
У првих неколико месеци ове године у легалне токове убачено је више од 130.000 хектара
државног земљишта које су претходне године илегално обрађивали појединци и компаније. Протеклих недеља готово све локалне самоуправе у Војводини спровеле су први круг лицитације за пољопривредно земљиште у државној својини, а негде то чине ових дана. Интересовање паора за закуп државног пољопривредног земљишта у том првом кругу, барем у општинама у којима је он већ завршен, није било велико па је доста неиздате земље остало за други круг, који би требало да буде спроведен пре Нове године.
Цена закупа пољопривредног земљишта у неким војвођанским општинама није достигла 40.000 динара за хектар, а највећи број ораница отишао је по почетној цени, која је уједначена на државном нивоу. Показало се тако да пољопривредници, који су претходних година стално оптуживали општине да пољопривредно земљиште дају у закуп привилегованима, или нису превише заинтересовани да их сада сами закупе или за то једноставно немају новца.
Међутим, упоредо с првим кругом лицитације за пољопривредно земљиште у државној својини, у неким војвођанским општинама иде и лицитација земљишта Српске православне цркве. Тако ће у петак, 28. октобра, Српска православна црквена општина Дероње одржати лицитацију за закуп црквеног земљишта, а издаје се 15,5 хектара и катастарско јутро као целина истом понуђачу. Понуде ће се отварати у просторијама Црквене општине Дероње.
Пре две недеље пољопривредник из Зрењанина Бојан Јовановић постао је први закупац 75 хектара квалитетног пољопривредног земљишта враћеног Српској православној цркви. За годишњи закуп он треба да плати 520 евра по хектару, а закуп је на пет година. Непосредно након лицитације, протонамесник Слободан Честић, који је у име Црквене општине СПЦ у Зрењанину надледао лицитацију, изјавио је да је СПЦ након седам деценија у прилици да даје земљиште пољопривредницима у закуп и тако поново дође до новца потребног за обнову постојећих храмова и изградњу нових.
Сличне огласе објављују и друге општине у Бачкој и Банату, а у свим случајевима цена закупа црквеног пољопривредног земљишта већа је и по неколико пута од оног за државне оранице. Тако ће СПЦ на име аренде за закуп земљишта у Зрењанину од пољопривредника који је закупио 75 хектара по цени од 520 авра добити 195.000 евра. У исто време, Град Панчево је у свом атару државне њиве давао у закуп за 190 евра по хектару, што је готово три пута јефтиније од СПЦ.
Иначе, Српској православној цркви одузето је 70.000 хектара пољопривредне земље, а враћано јој је више од половине – негде око 40.000 хектара. Економска логика налаже да се враћено земљиште издаје у аренду и да се добијени новац улаже у обнову, изградњу и редовну делатност СПЦ. Међутим, СПЦ, као ни друге цркве и верске заједнице у Србији, није у обавези плаћања ПДВ-а, пореза на имовину... Недавно је министар финансија Душан Вујовић изјавио да ће и цркве, које су одавно постале не само арендаши већ и произвођачи вина, ракије, свећа, сувенира, бити у пореском систему када им држава буде вратила сву одузету имовину јер је оно што се њима дугује много више од онога што би оне дале у државну касу.
Љ. Малешевић
СПЦ потражује 71.150 хектара
По подацима Агенције за реституцију, Српска православна црква, као најбројнија конфесионална организација у Србији, поднела је 1.062 захтева, а унутар ње, од 14 епархија највише захтева поднеле су Бачка, Сремска, Шумадијска и Банатска – укупно 1.037. СПЦ тражи враћање 73.150 хектара земљишта, од чега 38.988 хектара пољопривредног, 33.799 хектара шума и шумског земљишта и 363 хектара грађевинског земљишта. Тражи и 451 пословни објекат површине 135.558 квадратних метара, 696 стамбених објеката од 55.816 квадрата, 83 гробља , 83 матичне књиге и две уметничке слике.
