Да би се то остварило, Влада интензивно ради на реформи образовног система јер су дигитализација и образовање пут да Србија васпита младе генерације које су спремне за изазове 21. века.
Колико је то важно, показује и чињеница да су нове генерације дигитализованих фабрика у развијеним земљама већ промениле начин рада и начин живота, и то тако да су најтеже послове преузели роботи и машине, одустало се и од масовне производње јер је сада циљ задовољити потребу сваког појединачног купца.
То је, заправо, суштина такозване индустрије 4.0, однсоно четврте индустријске револуције, која штеди време потребно да се нешто производе. То је нешто што чека и Србију и због тога је Влада Србије прогласила дигитализацију за један од приоритета у наредним годинама и као један од најзначајнијих генератора убрзаног раста.
Заменик председника Привредне коморе Србије Михајло Весовић објашњава да Србија свакако неће бити носилац четврте индустријске револуције, али да то не значи да не може да се ослони на стране компаније које би могле инвестирати у такав начин производње у нашој земљи. Оне би биле, како каже, финанијски носиоци увођења дигиталних технологија, а можда би тако подстакле и локалне партнере и добављаче да пређу на дигиталне плафторме.
"Сада смо ми они који учествују у развоју и истраживању дигиталних платформи и технологија", објаснио је Весовић. Он додаје да је у том смислу важно присуство „Мајкрософта”, „Сименса”, „Џенерал електрика” у Србији јер су те компаније мотиватори нових технолошких процеса.
Једно је сигурно, рекао је он: да ће се успех друштва и економије заснивати на томе колико брзо могу да се предвиде промене и колико су спремни. Но, додаје, разлога за страх нема јер се ништа неће догодити преко ноћи, већ постепено.
"Оно што следи није револуција, то је еволуција", закључио је Весовић.
Директор „Сименса Србија” Удо Ајхлингер истакао је да је на тржиштима која су увела дигитална решења купац тај који диктира начин производње, употребну вредност производа и његов изглед. Главни критеријум, наглашава, није више став већине о неком производу, већ су то индивидуалне потребне сваког купца.
– Дигитализоване продавнице, у којима нема каса за наплату већ се куповина одвија дититално, мобилним телфоном, уз примену „Андроид” апликације, уводе се на тржишта широм света, као и у Србији, која иде напред – наводи Ајхлингер. – „Сименс” ради на едукацији предузетника у Србији, представљајући им најновије технологије, док с неколико купаца разрађује конкретне моделе дигитализације њихових постројења или делова постројења. Улагања у дигитализацију производње нису мала, али је зато циклус повраћаја инвестиција знатно краћи.
Министар за иновације и технолошки развој Ненад Поповић сматра да је ИТ сектор покретач промена, додајући да су информационе технологије основни и најмодернији алат за подизање ефикасности индустрије, и то свих сектора без разлике: пољопривреде, машиноградње, електротехнике, рударства и других. Поповић оцењује да је у Србији развој концепта индустије 4.0 могуће спроводити на два колосека. Први подразумева образовање младих ИТ инжењера, а други дефинише мере за очување и развој производне и прерађивачке индустрије.
"То је тежак и дуготрајан посао, али и прошла влада, као и ова, прогласиле су дигитализацију и технолошки развој као један од стратешких приоритета", закључио је Петровић. То је свима који раде на развоју новог концепта подршка да истрају и постигну резултате који ће у што краћем року допринети отварању нових радних места и подизању конкурентности наше економије. То је залог за будућност.
Биће посла, али радиће га машине
Због технолошког развоја, тврди Весовић, неке области и радна места неће „изузмрети”, односно традиционалне гране ће опстати, али уз другачији начин рада. Међутим, није оптимиста када је реч о појединим професијама.
"Традиционалне гране неће умрети јер ће увек бити потребно нешто излити од челика или направити од текстила. Само, те тешке послове неће радити 50 људи у погону, већ машине. Нећете моћи више да водите ни ресторан или хотел ако не разумете дигиталне процесе у позадини. Поједине професије за петнаестак година неће постојати, али ће људи који се баве развојем бити све траженији", оценио је Весовић.
Љ. Малешевић
