реформу Пореске управе, уклањања парафискалних намета за приведу.
Када је реч о модернизацији државе, наводи Глигоров, кључно је да се зна ко шта плаћа и шта грађанин купује тиме када плаћа порез.
„Мора да се зна каква права остварује и да неко ко је преузео одговорност за јавно предузеће, на пример, ради свој посао на ефикасан и рационалан начин, у складу са буџетом и да не ствара дугове“, рекао је Глигоров у интервјуу Танјугу.
Он је додао да је велико питање корупције - једне или друге врсте, али и, како је рекао, санације корпоративног сектора који има проблем неликвидности.
„Ненаплатива потраживања говоре о лошем стању у корпоративном сектору. Ни банке не могу да финансирају тај сектор, јер су оптерећене ненаплативим потраживањима. Зато приватни сектор лоше функционише“, навео је он.
Упитан шта би влада могла да очекује будући да ускоро стиже Мисија ММФ-а како би се разматрала шеста ревизија аранжмана који је Србија закључила са том институцијом, каже да су ти односи сада „непроблематични“, јер се преузете обавезе углавном испуњују.
„Остају још структурни проблеми који се стално помињу и то је везано за јавни сектор, приватизације, реструктуирање електроиндустрије, железница. То су све обавезе које се знају и које ће се разматрати“, навео је.
Постоји елеменат у овом програму од почетка, указао је Глигоров, да би требало да се види шта да се ради са ненаплативим потраживањима у банкарском систему.
„То је поново истакнуто прилоком последње посете. Сада имамо стратегију, али ћемо видети шта ће она донети а шта не. Када је реч о фискалним мерама, буџетски дефицит се спушта на жељени ниво, али остаје питање отпуштања радника, које се углавном одлаже“, оценио је он.
Коментаришући што се одустало од првобитне замисли да би до истека програма са ММФ-ом, односно за три године, из јавног сектора требало да оде 75.000 људи, одговара:
„Са становишта ММФ фискална одрживост је кључна, то је главни проблем због чега ММФ и постоји. Евентуална рационализација броја запослених у јавном сектору везана је за то да ли се троши више јавних пара него што се приходује. Па ако другачије не може, захтева се отпуштање радника. Ако буџетски дефицит није проблем, или је на одређен начин доведен у стање да се може рећи да је јавни дуг одржив, и ако почне да се смањује његов удео у БДП-у што у нашем случају треба очекивати, онда разлога за инсистирање на отпуштању више нема“.
Глигоров је додао да постоји питање да ли је јавни сектор ефикасан или не, да ли превелики број људи ради у њему независно од тога да ли то држава може да плаћа.
„Ту је у основи питање ефикасности, да ли је боље да неко ко ради у јавном сектору и прима ту плату, буде запослен у приватном сектору, јер се тиме повећава продуктивност. То је идеја“, рекао је он.
На питање да ли актуелна ситуација у ЕУ може да утиче на економије у Србији и региону, Глигоров одговара да може, јер су главне чланице Уније, Италија, Немачка, Аустрија.. главни трговински партнери Балкана.
„Све неизвесности и проблеми са Брегзитом и када је реч о будућности Европе имају економске последице. То наравно утиче на српску привреду и регион“, рекао је Глигоров.
Према његовим речима, проблем је што је сада у Европи тешко доћи на ред када реч о сопственим интересима или напредовању у неким питањима. То, како каже, не мора да буде само придруживање, већ и сви други споразуми и договори долазе касније на ред, зато што је дневни ред у Европи сада промењен.
„То може да утиче на Србију и земље региона, али не нужно. Генерално, стање није такво да би могло, ако се зна шта се хоће, да заустави развој у земљама као што су Србија, Македонија. Не би требало нужно да имају неки проблем. Свакако, било би добро ако би се побољшала регионална сарадња“, констатовао је Глигоров.
(Танјуг)
