колико је родило на 10.000 хектара.
Директорка Теодора Деак изјавила је да су их у овој кампањи погодили лошији приноси и сласт репе, због неповољних временских услова. Она указује на то да је суша у августу у великој мери уздрмала репу, као и велики напад церкоспоре крајем августа и почетком септембра, уочи почетка кампање, што је довело до значајног пада дигестије, али да су октобарске кише и лепо време у новембру донекле поправили квалитет сировине на прихватљив ниво.
На сировинском подручју сенћанске фабрике произвођачи су постигли просечан принос од 54 тоне по хектару, а дигестија је 14,35 посто.
– Није добро јер квалтет репе који смо имали ове сезоне не одговара ни произвођачима, који неће зарадити, ни фабрици пошто није било довољно сласти – оцењује Теодора Деак. – Нажалост, још једна тешка година је евидентна у шећерној индустрији јер производња није адекватна: све шећеране имале су проблем са снабдевањем сировином, пошто је под репом у Србији било свега 40.000 хектара. Због киша у октобру, фабрике су радиле с ниским капацитетом и повећаним трошковима, тако да ову годину сигурно нећемо бележити као неку успешну.
Она напомиње да је по површинама засејаним репом ово најслабија година у последњу деценију и по јер отприлике на истим површинама репе је било 2000. године. Теодора Деак каже да ће из ове кампање у Србији производња бити максимално 270.000 тона шећера, што је упола мање него претходне два године, када је износила 570.000, односно 590.000 тона шећера.
– Шећера ћемо имати за потребе домаћег тржишта, а за извоз нећемо моћи да искористимо утврђену квоту. За извоз ће из овогодишње продукције бити 60.000 до 70.000 тона шећера, а зависно од тога колико је ко имао прелазних залиха у магацинима, максимално би то могло бити до 100.000 тона – предочава директорка.
Тржиште шећера је у фази опоравка, међутим, по речима Теодоре Деак, то још није на нивоу задовољавајућем за шећерну индустрију, а самим тим и за произвођаче шећерне репе. Цена шећера има тенденцију раста и у ЕУ, а по неким прогнозама, од пролећа и на домаћем и на европском тржишту предвиђа се значајнији раст јер ни у ЕУ неће имати производњу шећера коју су планирали. С једне стране, указује наша саговорница, у ЕУ су производњу и квоту смањили намерно, а с друге, ни они нису имали одговарајући род репе у односу на очекивања.
М. Митровић
Плаћа се паорско
Сенћанска шећерана ове године уредно измирује обавезе према произвођачима јер је до сада исплаћена репа испоручена у септембру и октобру.
– Задовољни могу бити само они произвођачи који су имали бољи принос на њивама или бољи садржај шећера у репи. Они којима су приноси подбацили и имали низак садржај шећера, једноставно су, услед корекције цене, на нули или у губитку – објашњава Теодора Деак. – По нашим рачуницама, производња изнад 55 тона репе по хектару и с дигестијом од 15,5 посто обезбедила је профитабилну производњу у овој години. Са свим стимулацијама, произвођачи су ове сезоне цену остварили од 3,70 динара по килограму. За наредну сетву дефинисали смо услове и наредних дана почињемо уговарање за наредну сетву, с тим што смо понудили основу цену са свим премијама 4,10 динара по килограму, а предвиђамо додатне стимулације ако произвођачи потврђују сахарозу остварену ове године или њен садржај у репи буде већи. То је новина у нашим уговорима јер на тај начин хоћемо да стимулишемо произвођаче да остваре квалитетнију производњу и већу цену.
