Он је истакао да су највеће инвестиције у Србији у последњих неколико година дошле управо с доминантно халал-тржишта, и у том смислу поменуо турске компаније које послују у Србији, учешће азербејyанских фирми у изградњи Коридора 10, пројекат „Београд на води”, партнерство „Етихада” с „Ер Србијом”…
– Халал тржиште је веома присутно у региону и има тенденцију ширења, и то је свакако развојна шанса за велике компаније у Србији и за мала и средња предузећа – рекао је Тандир.
Много компанија из Србије, истакао је он, извози у регион и у земље ЦЕФТА, као и на Блиски и Далеки исток и север Африке.
– Халал тржиште је тржиште на којем смо ми традиционално присутни и где су наши приоизводи препознати као квалитетни, а халал сефтификат је само улазница за то престижно тржиште – рекао је Тандир.
Како је додао, Русија је такође велико халал-тржиште, као и Европска унија, у којој су, како каже, две трећине купаца који купују халал-производе – немуслимани.
– Кад одговарају на анкентна питања зашто купују халал производе, кажу да је то зато што их сматрају провереним и квалитетним. ГМО производи не могу имати халал сертификат – указао је Тандир.
