Он је навео да се од данас ради пуним капацитетом, после краћег периода, када је у рудницима ,,Соко" и ,,Лубница" обављано тестирање рудара на корона вирус и када су ти рудници радили смањеним капацитетом.
“Рудници нису престајали са производњом током ванредног стања, јер је производња девет јамских рудника угља од посебног значаја за Србију”, рекао Вуковић.
Како је сопшстило ЈП Ресавица, рудници су од почетка ванредног стања примењивали све мере заштите рудара које је препоручио Кризни штаб Владе Србије, а Вуковић је рекао да су рудари и сви запослени добили заштитну опрему, трајне маске за више употреба, чије је ношење обавезно.
Поред тога, каже, рудници примењују и додатне мере као што је мерење температуре приликом доласка на запослених на посао и дезинфекција руку алколохолом, а такве мере задржаће и после укидања ванредног стања.
Када дођу на посао са маскама, запослени дезинфикују руке, рудари се пресвлаче у групама и прозивају у групама, тако одлазе до радног места, а у једној групи је максимално четири рудара.
“То је веома тежак посао, захтева максималну психофизичку спремност, свакодневно је глава у торби”, истиче Вуковић.
У рудницима је присутан мануелну рад за разлику од пре 30 година када је било механизације, а Вуковић каже да се није догодила пандемија, рудници ,,Ресавице" би ушли у реализацију уговора о набавци машина за копање угља.
Реч је, додаје, о чешком кредиту од 10 милиона евра.
Вуковић каже да је то прво улагање у руднике после 30 година и очекује да ће реализација тог посла почети убрзо после укидања ванредног стања.
То ће значити увођење савремене технилогије, повећање капацитета и драстично повећање безбедности и заштите рудара, објаснио је Вуковић.
“Захваљујући разумевању председника Александра Вучића и Владе Србији, препозната је будућност у јамским рудницима угља, односно држава више не води политику затварања рудника него инвестирања и отварања нових капацитета”, нагласио је Вуковић.
Каже и да је Влада Србије платила повезивање радног стажа рудара за период 2011. до 2012. године и исплатила заосталу разлику за сменски рад у висини од 1,5 милијарди динара насталу до 2012. године.
