"Желимо да имамо једну потпуно другачију модерну Србију, која ће моћи да предвиди где су јој тачно потребни радници и где су неопходне инвестиције, а да са тим буду упознати и инвеститори који долазе у Србију, као и они који већ послују овде. Један од приоритета Министарства, у чијој је надлежности инспекција рада, јесте да се у наредном периоду интензивира борва против рада на црно. Смањење рада на црно омогућиће свима који послују овде да буду конкурентнији , како у Србији тако и у свету", објаснио је Ђорђевић .
Министар истиче да су српски радници марљиви и вредни и да инвеститори треба да им посвете више пажње. Ипак и поред такве оцене најављене измене Закона о раду неће се односити на већа права радника, јер послодавци у Србији, а и страни инвеститори, сматрају да су она сада “таман” скројена по мери , већ ће у првом реду њима бити уведене казнене одредбе како би Инспекторат за рад ефикасније радио на сузбијању сиве економије.
"За сада Закон о раду у ширем обиму неће се мењати. Измене Закона о раду, пратиће и измена Закона о социјалном и пензоном осигурању, која ће се састојати у томе да ће послодавци морати да пријављују раднике одмах, а не као сада у року од три дана. Планирано је и доношење сета закона који ће регулисати изнајмљивање радне снаге, сезонске послове и боловања", указао је Ђорђевић.
Социјални партнери у социјалном дијалогу – синдикати и послодавци нису упознати са најавњеном изменом Закона о раду, јер се слажу у изјави да о томе још није било речи на Социјално-економском савету Србије, али су спремни да изнесу своје мишљење када буду видели предлог Радне групе за измену. И једни и други имају примедбе на постојећи Закон о раду, али сматрају да је о њима рано да говоре, док не виде шта ће држава предложити да се мења. Међутим, неспорно је за све учеснике у социјалном дијалогу да рад инспектора рада мора бити ефикаснији и да то јесте начин да се смањи сива економија.
Тим пре, што је Влада Србије усвојила акциони план борбе против сиве економије који предвиђа да се до 2020. године удео сивих токова у привреди смањи за четири одсто. Процењује се да је тренутно у сивим токовима 30 одсто српске привреде, а да водећу улогу у борби против сиве економије има обједињени инспекцијски надзор, који је у пуној примени од априла прошле године.
Привредници оцењују да укидање нелојалне конукренције мора да буде тежиште на путу смањења сиве економије на зацртаних 26 одсто. Са 6.500 инспектора, у односу на број становника, Србија је за трећину испод европских норми. Самим тим јасно је да ни контрола свих регистрованих и нерегистрованих фирми не може бити у потпуности ефикасна, али је неспорно да је у проткелих нешто више од годину дана контрола знатно боља и да је резултирала бројним радним местима које су добили радници затечени у раду на црно. Од 250.000 контрола, колико је обављено од априла прошле године, 2,5 одсто односило се на нерегистроване фирме , чак и оне које раде у становима.
Према резултатима анкете међу привредницима коју је спровела Привредна комора Србије запошљавање радника на црно – 20,75 одсто и пријављивање радника на минималну зараду – 16,46 одсто , најчешћи су појавни облици сиве економије и нелојалне конкуренције.
Рада на сиво има у скоро свим делатностима
У плану Инспектората за рад, као органа управе у саставу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, за ову годину наведено је сузбијање рада на црно, смањење броја повреда радно-правних института из области радних закона, сузбијање сиве економије превођењем неристрованих субјеката у легалне токове и друго...
Готово да није било месеца током ове године у којем Инспекторат за рад није саопштавао о броју откривених радника на црно у скоро свим делатностима у Србији, указујући тако да постоје много високоризичне делатности - од грађевинарства, хемијске индустрије, пољопривреде до услуга.
Љ. Малешевић
