Како би се стало на крај злоупотребама и професионализацији уговора о доживотном и издржавању и праву плодоуживања, после измена Закона о обавезним односима и Закона Сваки давалац издржавања моћи ће да склопи највише три уговора, а јавни бележник или судија у Регистар мора одмах да унесе сваки податак, односно сваки оверени уговор, његове измене или додатке, као и сваки раскид уговора и сваки покренути поступак поништења или раскида.
“Најважније је што законске измене изричито прописују да се прецизира стварни терет издржавања, односно, да у уговору буде јасно где ће издржавана странка живети: у свом дому, у дому издржаваоца или у дому пензионера и ко ће у том случају плаћати дом”, каже Ранкица Бенц из Јавнобележничке коморе Хрватске. Кад се странкама детаљно обасни разлика између доживотног и досмртног издржавања, истиче Бенц, већина их изабере доживотно јер у том случају њихова имовина на уздржаватеља прелази тек пошто њихове смрти.
“Приступ подацима из Регистра није јаван па пензионер који жели да провери да ли особа која му нуди издржавање има с још неким склопљен уговор, мора за то да плати. Зашто тај увид преко јавнобележничке коморе није бесплатан?”, пита Јасна Петровић.
Синдикат пензионера замера и што се није уважио њихов предлог да социјална служба пре склапања уговора направи анамнезу сваког случаја, те да после склапања уговора обавља надзор “како се не би поновио случај из Госпића где су издржавану жену везали за радијатор”, наводи Петровић. Замера и што није прописано да судски спорови, проистекли из ових уговора, иду као хитни поступци, како је то прецизирано за радне спорове, будући да 80% издржаваних особа умре не дочекавши пресуду.
“Тако је било с господином Адамом Ивезићем. С њим и његовом супругом уговор су потписали из приватног дома, иако то нису смели по закону. Супруга је умрла за два месеца, он је тврдио да се нису за њу бринули како треба и због тога их тужио, али, нажалост, умро је прошле године, испричала је Петровић.
