Млади у самосталном бизнису: Модле из 3Д штамапача

Млади људи у нашој земљи много ређе покрећу сопствени посао у односу на младе у развијенијим земљама, али најновији подаци указују и на то да се, изгледа, ситуација мења набоље.
1
Фото: Петар и Марина Царевић

Наиме, од почетка године основано је 1.400 предузећа чији власници пуне 35 година или су млађи, а статистика каже да је у просеку у свакој општини у Србији, без  Косова и Метохије, основано по десет предузећа чији власници имају до 35 година.

Да би се млади мотивисали да започну сопствени посао, Привредна комора Србије организује бројне курсеве, нуди едукативни материјал у свим својим представништвима у Србији. По речима директора Сектора ПКС-а за стратешке анализе Бојана Станића, ПКС је, у сарадњи с ГИЗ-ом, развио мрежу у оквиру регионалних представништава у земљи, а запослени пружају техничку подршку везану за приступ финансијама и за припрему документације у 17 градова. Осим припреме и разраде квалитетних пословних планова, који су потребни за аплицирање за кредите код пословних банака и новца код фондова, саветници пружају подршку у процесу планирања и одрживог управљања главним аспектима пословада ММСП-а.

По речима секретарке Уније послодаваца Војводине Браниславе Ђукић, приликом отпочињања самосталног посла пред будућим предузетником је низ питања – од оних везаних за то да ли ће моћи и знати да се снађе на тржишту, до оних везаних за финансије, начин пословања... Да би што раније више знали о могућностима за почињање сопственог посла, УПВ у средњим школама организује едукације на којима млади људи могу да сазнају шта значи бити сам свој газда, како радити да би се опстало на тржишту, каква су им права, обавезе, могућности...

– Зато је веома важно имати прецизне и јасне информације да би будући предузетници знали с чим ће се суочити на самом почетку посла, али и у будућности – каже Бранислава Ђукић. – Да би покренули посао, многима недостају паре, а до извора финансирања сада је много лакше доћи него раније јер постоје различити програми и пројекти који пружају подршку младима да почну самостални бизнис.

То каже и Марина Царевић из Новог Сада, која је прошле године отворила фирму „Модлица”, у којој се на 3Д штампачу производе модле и други алати за посластичаре. За сада, уз њу, у „Модлици” ради и њен супруг Петар, али планира развој, па и запошљавање радника. 

– 3Д штампа је нови савремени вид производње, такозване адитивне производње, при чему се наноси слој по слој материјала, који може бити веома различит – пластика, метал, гума, дрво... – каже Петар Царевић. – Постиже се једноставност у изради, а комплексност модела зависи од квалитета цртежа. Препознали смо да посластичарима недостају модле и различити алати па смо то понудили, а напомињем да се наши производи штампају на еколошкој, биоразградивој пластици. Приликом израде модле или алата потребно је урадити тродимензионални цртеж из којег се извлачи Г-код, а потом се, захваљујући тој инфомацији, на 3Д штампачу израђује одговарајућа модла или алат.

За кратко време ти производи, који су били новина, успели су да нађу своје место на тржишту. Будући да су се већ појавиле сличне фирме, Марина Царевић истиче да се од самог почетка мора пажљиво пратити тржиште да би се одговорило на његове захтеве,

– За почињање посла је, осим идеје, изузетно важно имати добре информације, што често није случај, посебно наћи их на једном месту – каже Марина Царевић. – Почетнику је веома тешко док не пронађе путеве до институција које пружају подршку, док успостави конктакте. Такође, веома је важно да се, пре него што се почне посао, испита тржиште да би се утврдило има ли интересовања за оно што ће се понудити, а неретко се људи боје да причају о ономе што планирају да раде јер постоји страх да неко не преузме њихову идеју.

По њеним речима, финансијска страна посла, односно питање колики су трошкови и како их планирати, те како пронаћи најповољнији начин за обезбеђење почетних средства, за многе је лимитирајућа.

– Када се започиње сопствени посао, потребно је знати колики су трошкови који се сваког месеца морају платити, где и како се регистровати, која је шифра делатности... а пошто није лако доћи до тих података, многи одустају. Треба знати коме се треба обратити за добијање субвенција пошто оне постоје и на републичком, и на покрајинском и на градском нивоу. Понекад конкурси нису довољно јасни па будући предузетници нису сигурни у то да ли задовољавају све потребне критиријуме и услове... – каже Марина Царевић.


Размена искустава инспирација и охрабрење

– Да би се успело, треба се стално усваршавати, повезивати са што више људи, пратити догађаје који се баве бизнисом, похађати обуке из предузетништва, учествовати на скуповима на којима се могу чути примери добре праксе младих предузетника, размењивати искуства о томе како почети посао, шта су најчешћи проблеми с којима се почетници сусрећу јер то много помаже и истовремено је велика инспирација и охрабрење – саветује Марина Царевић.


Ипак, онима који желе да започну самостални посао Марина Царевић  препоручује да, и поред почетних потешкоћа с којима се будући предузетници суочавају, треба то да ураде.

– Није лако започети самостални посао, али они који то желе, не треба да се боје да неће успети већ треба да покушају да остваре своју идеју пошто на тај начин стварају и граде нешто своје и на дуже стазе то може дати добар резултат. Наравно, да би се успело, треба много рада, залагања, улагања, али даје нову вредност, ради се оно што се воли и задовољство у раду је велико – каже  Марина Царевић.

Д. Млађеновић

EUR/RSD 117.1484
Најновије вести