У позадини тог проблема је криза на европском тржишту млека и млечних производа, на којем се, након руског ембарга, појавио вишак, који се, како се и очекивало, прелио и у наше двориште. До потрошача у Србији јефтино европско млеко, додуше, још није стигло, али су зато фармери у озбиљној кризи.
– Све чешће се дешава да произвођачима млека од млекара стиже информација о обустави откупа – каже за „Дневник” Зора Феђвер из Товаришева, која гаји око стотину грла говеда углавном музних крава. – До сада су то биле обуставе на пет или петнаест дана, а било је слу и чајева трајне обуставе. У објашњењу прерађивача се наводи да сировину престају да преузимају због лошијег квалитета. Она објашњава да је проблем, који ће вероватно тек ескалирати, сложен и да га треба посматрати из више углова.
Откупне цене млека одређују се квартално па ће се крајем марта утврдити нове, тако да је могуће да млекаре потенцирају проблем тржишних вишкова и пада цена у Европи да би оправдале неповољније услове које би могле понудити фармерима. Међутим, нашим произвођачима свакако прети опасност због увозног млека и требало је већ да се реагује на то јер је такав сценарио био очекиван и најављиван.
– Нажалост, надлежни нису предузели ништа да би заштитили нас и домаће тржиште, а то би се дало решити једноставно – механизмима царинске заштите – наглашава наша саговорница.
Када је реч о квалитету млека, што прерађивачи спочитавају фармерима, Зора Феђвер вели да је истина – негде између.
– Има случајева да квалитет сировог млека није увек на потребном нивоу, међутим, с друге стране, фармери немају увид у анализе које се у лабораторијама обављају за потребе млекара. Симптоматично је то што су баш сад контроле ригорозније и учесталије – каже она, наводећи да су за сада произвођачи задовољни откупним ценама јер по литру добијају загарантованих 28 динара, а када се испуне сви критеријуми квалитета и количине, може се проћи много боље – они који предају више од хиљаду литара млека екстракласе добију и 39,5 динара, плус ПДВ. – Ипак, ваља имати на уму да су фармери махом задужени код банака, да је производња оптрећена скупим кредитима, скупим трошковима за увођење и поштовање стандарда, обавезама према држави...
Поменимо, генерални директор „Имлека” Слободан Петровић оценио је да се у наредном периоду може очекивати појефтињење млека и млечних производа јер ће бити појачан тренд увоза из Европске уније, и истакао да је то дугорочно штетно за домаће произвођаче.
– Можете очекивати појефтињења зато што ће у Србију улазити јефтинија роба из Европске заједнице. То дугорочно није добро јер ћемо упропастити наше произвођаче и стално ћемо зависити од увоза – изјавио је Петровић, додајући да је појачани тренд увоза млека и млечних прерађевина у Србију већ приметан, али да се увоз одвија по дампиншким ценама.
– Приметан је увоз до дампиншким ценама, а то значи да је, на пример, цена сира толико ниска да је нижа од сировине и цене млека која је потребна да се тај производ направи – рекао је он.
Додатни притисак на увоз, како је нагласио, представља и укидање квота за производњу млека у ЕУ, које је ступило на снагу 1. јануара ове године, и све то ће утицати негативно на наше тржиште јер од 1.јануара прошле године немамо никакве заштитне мере.
– На другој страни, субвенције у ЕУ су од пет до десет пута веће него у Србији и то значи да смо аутоматски у неповољном положају – наводи он.
С. Глушчевић
Ко зна шта нам стиже
– Млеко које помузем, као и оно које помузу моје колеге фармери, за неколико сати с фарме стигне у прерађивачке погоне млекара. Прошло је све потребне контроле, свеже је и сигурно. Међутим, млеко које долази из иностранства је прерађено у емулзију, која кошта 24 динара литар и коју млекаре даље прерађују. Питање је, стога, колико је и за потрошаче добро што ће пити јефтиније млеко направљено од такве сировине. Цена за многе ту неће преовлађујући фактор – каже Зора Феђвер.
