Према данашњим подацима Републичког завода за статистику, инфлација је у децембру успорила раст на месечном нивоу на 0,4 посто, док је у односу на децембар 2020. износила 7,9 процената. Просечна годишња инфлација у 2021. била је 4,0 одсто.
Успоравање укупне инфлације на месечном нивоу резултат је пада цена непрерађене хране од 1,1 посто, при чему су цене свежег воћа опале за 4,8 одсто, свежег меса за 0,7 процената и свежег поврћа за 0,5 посто у односу на новембар, наводи се у саопштењу НБС поводом најновијих статистичких података о инфлацији.
Три четвртине међугодишње инфлације од 7,9 посто у децембру је, напомиње НБС, и даље било опредељено кретањем цена хране и енергената, односно оним категоријама на које монетарна политика не може директно да утиче у значајнијој мери.
Цене непрерађене хране су у децембру на годишњем нивоу повећане за 20,9 одсто, док су цене прерађене хране биле више за 8,0 процената међугодишње.
Висок међугодишњи раст цена хране последица је деловања неколико фактора - раста светских цена хране, суше, виших трошкова у производњи, као и изразито ниских нивоа ових цена током 2020. услед изостанка знатног дела тражње, истичу из централне банке.
Цене прерађене хране су наставиле да расту, али споријим темпом у односу на претходне месеце, чему су допринеле и мере Владе Србије у погледу ограничавања цена основних животних намирница.
Цене енергената су на месечном нивоу стагнирале у децембру, док су у односу на децембар 2020. биле више за 13,4 процента. Њихово кретање је у највећој мери било опредељено глобалним факторима, пре свега растом светске цене нафте, који се прелио и на раст цена нафтних деривата на домаћем тржишту (23,5 посто међугодишње у децембру).
Из НБС наводе да ће смањивању инфлаторних притисака допринети одлука Владе Србије да се предузећима омогући да до краја јуна 2022. купују струју по знатно повољнијим условима од тржишних.
Када је реч о међугодишњој базној инфлацији (из које су искљуцене цене хране, енергије, алкохола и цигарета), на коју мере монетарне политике могу да утичу, она је и у децембру била знатно нижа од укупне инфлације и износила је 3,5 процената.
Током 2021. године, међугодишња базна инфлација се у просеку кретала на нивоу од 2,3 посто. Очувању базне инфлације на ниском и стабилном нивоу доприноси дугогодишња релативна стабилност девизног курса, која представља сидро ценовне стабилности и која ће бити очувана и у наредном периоду. .
''Крајем године очекујемо међугодишњу инфлацију око централне вредности циља од 3,0 посто, а имајући у виду високу базу из 2021. године, постоји могућност да се крајем године укупна инфлација нађе и у доњој половини циљаног распона од 3,0 посто плус/минус1,5 одсто'', поручују из НБС.
Додају да се ризици по питању инфлације у наредном периоду односе пре свега на кретања цена примарних пољопривредних производа, светске цене енергената, брзину глобалног економског опоравка и дужину трајања проблема у глобалним ланцима снабдевања.
Када је реч о домаћим ризицима, инфлација ће у највећој мери зависити од исхода наредне пољопривредне сезоне, која је за потребе пројекција претпостављена на нивоу просечне. То подразумева благи раст пољопривредне производње у односу на 2021. годину која је због суше била слабија од просека, наводи се у саопштењу НБС.
