Агрокор кроји судбину 51 компаније у пет држава

Министарка привреде Хрватске Мартина Далић први пут је појаснила кључан аргумент владе због којег је кренула у спровођење „Лекс Агрокора”.
agrokor
Фото: EPA/Antonio Bat

До сад је било познато да би Агрокор изазвао потрес у хрватској привреди због ланца неплаћања. Међутим, није било познато колико би компанија то директно погодило.

– Да нисмо предузели све што јесмо, суочили бисмо се са 73 стечаја на неколико хрватских судова, а затим и са свим последицама на разне сегменте економије и последицама које је тешко предвидети – казала је Мартина Далић.

По званичним подацима, у саставу „Агрокора” је 51 компанија у Хрватској, Словенији, Србији, БиХ, Црној Гори и другим земљама.


Николић: НБС може само да појача надзор

На питање како ће Народна банка Србије спречити да се из фирми хрватског „Агрокора” које послују у Србији капитал одлива у матично предузеће, економиста и члан Савета гувернера НБС-а Иван Николић је казао да централна банка може само појачати контролу примене Закона о девизном пословању.

Постоји више легалних начина да се капитал фирми одлива у матично предузеће које је у другој држави и НБС нема механизме да то спречи, уколико не буду донете другачија одлуке рекао је Николић. – Сада је могуће само појачати надзор да не дође до неких злоупотреба.


Којих би још двадесетак компанија доживело стечај није прецизирала, као ни да ли би то био случај с баш свим компанијама из концерна. О свим пословним потезима упутила је на новог управника Анту Рамљака, и нагласила да државу интересује стабилизација стања, подмиривање обвеза добављачима и договор око нагодбе.

Додала је да би, иако заговара неуплитање државе у функционисање тржишта, у случају „Агрокора” хрватска привреда била суочена с опасношћу да се криза у једној компанији прелије на целу економију и створи велике проблеме.

– Ствари нису црно-беле, неолибералне или интервенционистичке. Постојећа правила игре нису била довољно ефикасна да се могу носити с проблемима таквих размера. Залагати се за инструменте тржишне економије не значи да влада мора да одустане од инструмената економске политике па тако и коришћења административно-регулаторног оквира – казала је Мартина Далић.

Навела је да се треба пазити јер проблем може бити како се ти инструменти користе.

– Али постоје многобројни докази да се у овом случају користе на начин који је у складу с тржишном економијом, и то тако да брани интерес државе. Лично ме то није поколебало. И даље заговарам тржишну економију – казала је Мартина Далић.

Д. У.


Акције у стрмоглавом паду

На Загребачкој берзи  је настављен оштар пад цена акција компанија из састава „Агрокора”, након што је  агенција „Мудис” поново снизила рејтинг тог концерна па су те компаније од почетка марта до сада изгубиле на тржишној капитализацији од 36 до чак 69 процената, јавља портал „Пословни”.

Милионски промет заблежен је само код акција „Леда” – 1,44 милион куна (194.000 евра). Цена „Ледове” акције је потонула готово 20 одсто, на 3.000 куна, а од почетка марта се стрмоглавила 68,4 процента, односно тржишна капитализације те компаније смањена је више од три пута.

Толико је срезана и тржишна капитализација „Јамнице”, чија је цена  потонула 22,3 одсто, на 50.101. куну. Од почетак марта, акција „Јамнице” је изгубила 69 одсто вредности. Деоница „Беља” је у минусу 21,27 одсто...


 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести