По његовим речима, Мађарска, Русија и Србија обновиле су преговоре о изградњи гасовода Јужни ток, али у мањем капацитету него што је првобитно разматрано. Сијарто је навео да ће Мађарска ускоро одржати консултације с Европском комисијом и Бугарском поводом тог гасовода, чија је изградња обустављена у децембру 2014. године, када је Русија објавила да прекида рад на Јужном току због неконструктивног става Европске уније.
То није први пут да се говори о томе да би изградња тог гасовода ипак могла бити реализована иако је руски председник Владимир Путин, након стопирања изградње Јужног тока рекао да повратка на реализацију не може бити у његовом ранијем виду. Ипак, Путин је тада рекао да Русија никада није одустајала од реализације Јужног тока, већ просто није добила могућност да га реализује, указавши на то да јер 2014. године Европски парламент тај гасовод назвао не само бесперспективним него и шетним за ЕУ.
Дакле, гасовод Јужни ток, чија се изградња планира више од деценије и који је и започет – а радови су били започети и у Србији – можда ће, ипак, бити грађен. Треба рећи да је, и у тренутку када је био само пројекат, истицано да је тај гасовод најекономичнија и најбоља траса за допремање руског гаса до развијених земаља Европе. Ипак, од њега се одустало, а потом је уследило неколико предлога за неколко гасовода, међу којима је и Турски ток, чија је изградња недавно започела.
За Србију би изградња гасовода Јужни ток била изузетно значајна. Наиме, његова планирана траса пролази кроз нашу територију, а то би Србији обезбедило убирање одговарајуће транзитне таксе, а значајно би била повећана стабилност снабдевања. Познато је да се наша земља гасом из Русије – а реч је о око 90 одсто количина потребних за домаће тржиште – снабдева само из једног правца – Мађарске, до које стиже из Украјине. Такође, познато је и да је из Русије најављено да би 2020. године могао престати транзит гаса ка Европи преко Украјине. Уколико се то и обистини, Србија, али и друге земље југоисточне Европе, наћи ће се у веома неповољној ситуацији. Како то изгледа, грађани Србије осетили су пре неколико година, када је због спора између Русије и Украјине потпуно обустављена испорука гаса из Русије преко Украјине и наша земља остала поптуно без њега. Срећом, од тада се много тога променило набоље и у функцији је подземно складиште у Банатском Двору, захваљујући којем се нешто слично не може десити.
Извесно је да Европи треба гас јер потрошња тог енергента из године у годину расте, а да га је најлакше допремити из Русије. Проблем је то којим правцем, преко којих држава, ко ће обезбедити новац, ко ће убирати таксе, ко ће бити власник гасовода, и у којем проценту... и одавно је питање изградње гасовода из Русије надрасло само економски сферу. О томе се говори већ неколико година, а нажалост, још ниједан гасовод који би „закачио” јужни део континета није изграђен, а 2020. година је све ближа.
Д. Млађеновић
Договорено до Грчке и Италије
Да се тражи решење за снабдевање Европе руским гасом потврђује и то што су руски гасни гигант „Гаспром”, грчка ДЕПА, француски ЕДФ и италијански „Едисон”, током Међународног економског форума у Санкт Петербургу потписали уговор о сарадњи с циљем креирања јужне руте за испоруке руског гаса Европи. Тим документом договорен је заједнички рад на организацији јужне руте за испоруке руског гаса преко Турске до Грчке и даље до Италије, а компаније ће координисати и имплементацију пројекта гасовода „Турски ток” и пројекта „Посејдон”, који подразумева изградњу гасовода по дну Црног мора до Грчке, а потом даље до југа Италије.
