По његовим речима, Србија има уговор с „Гаспромом” о снабдевању гасом и не треба да нас интересује којим путем ће „Гаспром” да обезбеди гас за потребе Србије јер је реч о питањима односа између те руске компаније и украјинске транзитне компаније и њихова је ствар како ће то решити. Он је истакао и да „Гаспром” може обезбедити гас за потребе Србије из мађарских гасних складишта, из централноевропских гасних складишта попут Баумгартена или других интерконекција.
Да подсетимо, Србија око 90 одсто природног гаса увози из Русије, а до наше земље тај енергент стиже само из једног правца, из Мађарске. До те земље гас из Русије стиже преко Украјине, а раније је најављено да би тај правац снабдевања могао бити обустављен. То, наравно, није добро, и зато је Србији веома важно да обезбеди нове правце снадбевања природним гасом да би била обезбеђена сигурност. По речима министра Антића, на томе се већ ради па би Србија могла врло брзо започету пројекат градње гаснотранспортног система великог капацитета од Бугарске до Мађарске кроз нашу земљу.
– Развијамо с Бугарском и Мађарском, заједно с „Гаспромом”, могући нови пројекат – гаснотранпортни систем од Бугарске ка Мађарској великог капацитета – казао је Антић. – Тај гаснотранспортни систем могао би, уколико се боље сложе коцкице него за „Јужни ток” пре неколико година, врло брзо да се реализује.
Антић је подсетио на то да Србија гради и гасну интерконекцију с Бугарском, као и да планира интерконекцију с Румунијом пошто та земља постаје извозник гаса.
– Приликом последње посете председника Србије Александра Вучића Русији и састанка с руским председником Владимиром Путином, у нови уговор је убачена нова тачка испоруке на српско-мађарској граници па с „Гаспромом” сада има три тачке испоруке – једна је Банатски Двор, друга је преко Берегова на украјинско-мађарској граници, а треће је српско-мађарска граница – рекао је Александар Антић.
– Интерконекција с Румунијом је наша идеја, а у тој земљи обављају се масивна истраживања налазишта у Црном мору и Румунија ће око 2023. године бити озбиљан извозник гаса – рекао је Антић, указујући на то да је то за Србију одличан пројекат пошто постоји озбиљна инфрастурктура до Мокрина, који је само седам километара удаљен од границе с Румунијом.
По његовим речима, то се може радити и новцем ЈП „Србијагас”, али и Румунија треба да обезбеди финансирање, а очекује се и да ће за тај пројекат бити добијена и подршка Европске уније.
Д. Млађеновић
