Аутори студије су ванредни професор на Лондонској школи економије Свати Дингра, који ће се у августу придружити Одбору за монетарну политику Банке Енглеске, и истраживачи тинк-тенк центра Резолушн фондације. Пандемија ковид-19 која је избила у јануару 2020, непосредно након што је Британија напустила Европску унију, искомпликовала је анализу економских утицаја самог Брегзита, преноси Ројтерс.
Нова трговинска правила након Брегзита, која су ступила на снагу у јануару 2021, нису довела до трајног пада британске трговине са ЕУ у поређењу са остатком света, за разлику од ранијих очекивања многих аналитичара, наводи се у истраживању.
„Уместо тога, Брегзит је имао дифузнији утицај кроз смањење конкурентности и отворености Велике Британије за трговину са ширим спектром земаља. То ће на крају резултирати смањењем продуктивност, а такође и реалних плата радника“, каже Софи Хејл, економиста Резолушн фондације.
Британска влада је у реаговању на овај извештај саопштила да ради на новом законодавству како би подстакла економски раст, те да је трговинска размена са ЕУ сада изнад нивоа пре пандемије.
Британија није изложена царинама на извоз робе у ЕУ, али постоје друге, веће регулаторне баријере.
У извештају се наводи да ће нето ефекат тих баријера смањити продуктивност у целој привреди за 1,3 посто до 2030. године уз непромењен ниво трговинских односа, што значи да ће годишње плате реално пасти за 1,8 одсто или за 470 фунти по раднику.
