Чадеж: Највећи проблем Србије је одлив радне снаге

БЕОГРАД: У Београду се данас одржава 17. Српски економски самит, а председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж је у уводном излагању указао да се Србија по питању подизања конкурентности суочава са великим изазовим, од којих је највећи одлив стручне радне снаге.
marko cadez
Фото: Tanjug (Rade Prelić)

Чадеж је на самиту “Мапа пута ка унапређењу конкурентности”, рекао да, када обилази разне делове Србије увек чује за исти проблем недостатак радне снаге.
Сви они имају исти проблем, а то је што многи људи напуштају земљу и одлазе да раде на другим тржиштима, рекао је Чадеж.

Истакао је да узрок томе није само стање српске економије, већ потреба за радном снагом у Немачкој и Аустрији, а сада и у Словачкој, Чешкој и  Румунији, које су, како је рекао, промениле законодавство и олакшале миграцију радне снаге.

Према Чадежу, миграција стручњака и радне снаге је реалност, али је истакао да Србија са тим мора да се избори.

Чадеж каже да постоје различити механизми за задржавање кадрова и додаје да је једно од решења промена промени образовног система, пре свега увођењу дуалног система образовања.

Говорећи о инвестицијама Чадеж је рекао Србија улаже доста новца у подизање конкурентности и обуку кадрова за рад на високотехнолошким машинама.

Србија, каже, има изграђене инструменте за привлачење инвеститора, који дају резултате јер, како је објснио, чак 50 одсто инвестиција које долазе на Западни Балкан долазе у Србију.

Ипак, сматра, то није довољно и треба се још више трудити како би у Србију дошло више високо технолошки софистициране компаније.

Као проблем види инфраструктуру која је неопходна да би се робе брже и јефтиније превозиле са једне на другу тачку.

Компаније овде имају много веће трошкове логистике него у ЕУ само због инфраструктуре. Морамо да се позабавимо тим питањем како да превазиђемо тај јаз. Неопходно је да се повеже регион Западни Балкан као целина, као регион, са ЕУ, а не појединачно, сматра Чадеж.

Већ сада, истакао је, постоје напори да се то оставри и тиме смање препреке за транспорт производа, чиме се подиже конкурентност.

Фото: Tanjug (Rade Prelić)

Атанацковић: Захватања не остваљају простор за инвестиције

Да би Србија била конкурентна у глобалним условима, поред високих технологија, потребно је смањити и захватања према привреди, јер са садашњим нивоом пореских оптерећења привредницима не остаје довољно за инвестиције и развој, изјавио је председник Уније послодаваца Небојша Атанацковић.

Ми смо мало тржиште које захтева високе технологије да бисмо изашли на светско тржиште. А да бисмо били конкурентнији потребно је променити однос према привреди у смислу захватања. Јер, тешко је од једне мале привреде са скромним капацитетима узимати више него што она може да да јер нам не остаје довољно за инвестиције, рекао је Атанацковић на радном доручку, уочи званичног почетка 17. Економског самита Србије.

Истакао је да постоји жеља и напори владе да се побољшају услови и пословно окружење за привреду, али је приметио да приоритет треба да буде управо на смањењу трошкова и обавеза послодаваца.

Према његовим речима, страни инвеститори који долазе у Србију не стижу код нас баш са неком високом технологијом, јер, како каже, они овде долазе да би призводили робу коју су раније правили на Далеком истоку, а сада им је одавде  европско тржиште ближе, а при томе доносе производњу за коју је потребно много људског рада и то оног који не захтева неко високо образовање.

Атанацковић је такође поменуо проблем недостатка одговарајућих кадрова у Србији, наводећи да је неопходна промена образовног система јер  због одласка школованих кадрова на богатија тржиста послодавци у ншсој земљи не могу да нађу потребне профиле радника.

Указао је и на проблем спорог повраћаја ПДВ-а приврдницима, који своје обавезе извршавају на време, напомињући да се на повраћаје чека и по неколико месеци.

Потребно је направити равнотежу између трошкова, односно обавеза и прихода које привреда остварује, како би се оставио простор за инвестиције, развоје технологије, повећање производње, иначе ће бити тешко да се достигне раст БДП-а од 3,5 одсто идуће године, како смо чули на почетку да се очекује, закључио је Атанацковић.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести