Идемо ка прекретници која ће променити животе зајмодаваца и зајмопримаца, било јавних или приватних, дискретних или расипних. У року од једне деценије могли бисмо да се суочимо са мајком свих дужничких криза, рекао је Рубини за шпански лист Ел Мундо.
Он је додао да је песимиста у погледу консензуса да ће многе земље доживети економски раст 2023. године.
Један од фактора је инфлација. Лако је смањити са 10% на 5%, али је много теже спустити са 5% на 2%. Осим тога, дуг у систему појачава економски пад и повећава ризик од неплаћања обавеза и финансијског стреса, објашњава Рубини.
Поред највеће дужничке кризе, коју Рубини назива мегапретњом, он истиче и значај будућег демографског колапса, могућу климатску катастрофу, утицај вештачке интелигенције и изазов нормализације глобалних пандемија.
Према његовим речима, садашња генерација ће доживети крај ере раста, а сутра ће бити време хаоса и хроничне нестабилности.
Што се тиче Шпаније, рекао је, као и већина европских земаља, она је оптерећена великим јавним и приватним дуговима.
Владе су задужене и, као и у многим земљама, постоји повећање дуга компанија и банкарства у сенци (нерегулисане организације које дају кредите а да нису део традиционалног банкарског сектора), рекао је Рубини.
Поред тога, он је скренуо пажњу на чињеницу да у Шпанији постоји акутни проблем старења становништва.
Због тога ће ускоро бити потребна темељна реформа пензионог система.
У септембру 2022. године јавни дуг краљевства оборио је нови историјски рекорд, премашивши 1,5 билиона евра, што износи 116 одсто БДП-а, пише Ел Мундо.
