Наиме, Министарство је на основу Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености донело Правилник о ближим критеријумима и условима за укључивање запосленог у обуку за потребе послодавца ради стицања додатних знања и вештина, по којем би у овој години требало 396.000.000 динара, а процењује се да би субвенције добило између 11 и 50 послодавца.
Новац од државе за спровођење обуке одређује се по привредном кориснику, и то до 25 одсто оправданих трошкова за посебно усавршавање и до 60 одсто оправданих трошкова за опште усавршавање. Новац се додељује с циљем укључивања запослених у обуке за потребе послодавца, ради стицања додатних знања и вештина у циљу унапређења компетенција, стицања неодстајућих знања, способности и вештина које нису преносиве, ограничено или већином су преносиве на друге привредне субјекте или делатности.
Правилником Министарства рада прописано је да право на државну помоћ при обуци и усавршавању својих радника имају они приватни послодавци који редовно измирују обавезе по основу пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање и према НСЗ-у, да последњу годину нису евидентирани у регистру дужника принудне наплате НБС-а и да имају усвојен план усаврашавања за своје раднике.
Приватни послодавац који има до пет запослених има право да у обуку уз помоћ државих субвенција укључи једног, онај који има од шест до 14 радника има право на два, а газде које имају више од 15 запослених – у обуку не могу укључити више од 20 одсто укупног броја запослених. Газде у обуку могу укључити само стално запослене раднике, односно могу поднети захтев НСЗ-у за оне који код њих раде дуже од две године. Након што држава уложи новац у обуку радника, газда има обавезу да га задржи у радном односу још најмање две године од дана стицања сертификата о стеченим компетенцијама. У обуку на рачун државе газда не може укључити приправнике или раднике који имају један од услова за пензионисање.
Корисници државне помоћи по поменутом Правилнику су сви послодавци који припадају приватном сектору, а процењује се да ће издвојену своту добити између 11 и 50 приватних послодаваца. Радници које газде пошаљу на обуку добиће сертификат о стеченим компетенцијама и сигурно радно место најмање још две године након што су уз помоћ државе усавршили знање или стекли нову вештину која им је неопходна за радно место на којем већ раде.
Уколико приватни послодавци прекше неке од уговорних обавеза, морају сав новац добијен од државе за обуку радника вратити, и то са затезном каматом. Новац за спровођење обуке, у складу с правилима о додели државни помоћи, може се користити за трошкове предавача, путне трошкове предавача и полазника, укључујући и смештај, трошкове амотризације алата и опреме у обиму у којем се искључиво користе за обуку, трошкове усмеравања и саветодавних услуга у вези с обуком.
Одлуку о раписивању јавног позива ради спровођења обуке доноси директор НСЗ-а, а јавни позив мора да садржи врсту усавршавања, висину учешћа у финансирању оправданих трошкова, врсту оправданих трошкова, дужину трајања обуке, услове за учестовање на јавном позиву, доказе који се прилажу, информацију о правима и обавезема послодавца и запосленог који се усавршава, рок и место подношења захтева, рок за доношење одлуке о додели новца.
Љ. Малешевић
