ЕПС ће производити струју и из биомасе

ЛАЗАРЕВАЦ: Производња "зелене" енергије и заштита животне средине су међу приоритетима Електропривреде Србије (ЕПС), изјавио је генерални директор компаније Милорад Грчић приликом обиласка еколошког пилот пројекта узгоја брзорастуће биомаса на одлагалишту Поља Г површинског копа Колубара.
struja FBakic
Фото: Dnevnik.rs

Ревитализовали смо пет од шест агрегата Ðердапа 1, потписујемо уговор за ревитализацију Ђердапа 2, бавимо се дринским електранама, спремамо ревитализацију Бистрице 1 и разматрамо могућност изградње реверзибилне хидроелектране Бистрица 2. Све је то добро и важно, али термосектор морамо очувати да бисмо имали довољну количину електричне енергије, рекао је Грчић.

Напоменуо је да термосектор подразумева руднике и да је на једном од њих започет пробни пројекат производње биомасе.

Сигуран сам да ће он успети. За сада имамо само три хектара са неколико врста врбе од којих је једна из Србије, рекао је Грчић.

Председница компаније "Е 3 интернешенел" која спроводи пројекат Бони Норман рекла је да у Србији постоји 1.6 милиона хектара деградираног и несикоришћеног земљишта коме је потребна обнова, у шта спадају рудници и одлагалишта.

Овај пројекат обезбеђује рекултивацију тог земљишта, али и отварање нових радних места. Ми на овај начин подржавамо производњу енергије из биомасе и штитимо постојеће шуме, рекла је Норманова.

Објаснила је да врба која је засађена на пробном пољу у року од 25 година може да буде 12 пута посечена како би се користила у термоелектранама заједно с лигнитом за производњу струје.

Заједничким сагоревањем, угаљ и биомаса даће чистији ваздух. Ово је и исплатива инвестиција која ће већ у року од пет година показати резултате, нагласила је Норманова.

Додала је како једва чека да на јесен почне рекултивација нових хектара земљишта око колубарских површинских копова.

Професор шумарског факултета Бранко Главоњић који је укључен у пројекат компаније Е 3 интернешенел је оценио да ће производња биомасе наредних година бити веома важна у области обновљивих извора енергије.

Верујем да ћемо се за десетак година видети поново и констатовати да је Србија лидер у југоисточној Европи по производњи и потрошњи биомасе добијене са енергетских плантажа, рекао је Главоњић.

Додао је да за то постоје сви предуслови, а први је да у Србији постоји 1,6 милона хектара земљишта лошијег квалитета на коме могу да се заснују енергетске плантаже.

Ако бисмо искористили само 10 одсто тог потенцијала добијали бисмобпреко 10 милиона тона биомасе. Србија тренутно троши око 1.2 милиона тона биомасе, онда је хасно који је то потенцинал за инвестирање у развој зелене енергије, рекао је Главоњић.

Дитмар Стоиан из немачке компаније ИЦРАФ кија је укључена у пилот пројекат на одлагалишту Поља Г оценио је да ће производња биомасе у коповима Колубаре бити важан део Зелене стратегије Владе Србије.

Ако остваримо амбициозан план да до 2030. године имамо 75.000 хектара енергетских плантажа, то ће дати једну трећину од планираних 40 процената производње енергије из обновљивих извора, рекао је Стоиан.

На површини од 3.17 хектара засађене су домаћа бела врба и скандинавска ингер врба, чијим сечењем се добија 112 тона биомасебпо хектару.

Врба се сече на сваке три године, јер се обнавља из истог корена.

На тај начин се осим зелене енергије добија и могућност ремедијације земљишта копова у коме има тешких метала, јер врба има одличне могућности екстракције тешких метала из земљишта.

EUR/RSD 117.5849
Најновије вести