Преферирање послодаваца да повремено дају повишице може бити фрустрирајуће за раднике који се боре са кризом трошкова живота, али ће то поздравити креатори политике Европске централне банке који страхују од самохранеће спирале раста између плата и инфлације, пише Ројтерс.
Због инфлације од 8,0 посто у зони евра породице брзо губе куповну моћ, па је само питање времена када ће тражити повећање плата, охрабрени рекордно ниском незапосленошћу и дефицитом радне снаге која је све болнији проблем предузећа.
С друге стране, њихово трошење додатног новца би заузврат подстакло још већу инфлацију коју ЕЦБ жели да врати на циљану стопу од 2,0 процента.
Послодавци у међувремену настоје да се одупру великом повећању плата јер виде да рат у Украјини подрива економски раст и гаје наду да ће се тренутни скок инфлације подстакнути ценама енергије показати као привремен.
Површно гледано, изгледа да подаци указују на то да послодавци и ЕЦБ полако али сигурно губе ту битку - плате у еврозони су порасле за 2,8 посто у првом кварталу. То је био њихов најбржи темпо раста од почетка 2009. године, вођен повећањем зарада од 4,0 одсто у Немачкој, највећој од 19 економија које чине зону евра.
Међутим, када се искључе једнократне исплате, немачко повећање плата износило је само око 2,0 процента, што указује на то да су фирме повећале примања запослених како би им ублажиле утицаје од инфлације и пандемије, али на ограничен начин који не би требало да подстиче инфлацију.
Чињенице показују да компаније од Италије до Француске и Холандије предузимају сличне кораке с повећањем зарада како би премостиле тренутне тешкоће, али тешко да ће то прерасти у трајно повећање плата.
Око 15.000 радника на амстердамском аеродрому Шипхол током лета добија додатних 5,25 евра по сату како би се ублажио озбиљан мањак особља који је приморао авио-компаније да откажу стотине летова овог пролећа.
У Француској, влада председника Емануела Макрона активно подстиче компаније да запосленима олакшају негативан утицај инфлације кроз разне неопорезиве бонусе, као што је додатни новац за плаћање превоза до посла.
А у Италији, где је раст плата још увек пригушен, неке фирме исплаћују значајну једнократну помоћ радницима као вид компензације за инфлацију и с циљем да спрече захтеве за повећањем плата.
Произвођач наочара Лукотика недавно је понудио радницима позамашан бонус пре опорезивања од 3.800 евра, а његов мањи ривал Де Риго је запосленима који зарађују испод 40.000 евра годишње давао бонус од 1.000 евра.
Друге истакнуте италијанске компаније које усвајају исту стратегију укључују произвођача обуће Геокс и произвођача кочница Брембо.
„Послодавци су се укопали и не желе поново отвоарање преговора о зарадама. Радници су стога одступили и дају отказе“, каже Борис Плаци, надлежан за преговоре о платама у француском синдикату ЦГТ.
Немачки синдикат ИГ Метал доспео је на насловне стране прошлог месеца тражећи повећање зарада од 8,2 посто за раднике у индустрији челика, што су послодавци одбили и уместо тога понудили једнократну исплату, па е не искључује могући штрајк тамо.
Рат у Украјини је још један фактор који кочи раст плата, јер мрачна перспектива и све чешће помињање могуће глобалне рецесије изазивају страх код људи за радна места.
Немачка центранла банка, Бундеснбанка, саопстила је да би „у предстојећим преговорима о платама, неизвесност у вези са економским развојем и забринутост због могућих губитака радних места могли би да угуше повећање зарада“.
Ипак, ако се изузме нагло успоравање економије, убрзани раст плата у еврима је само питање времена, а начелни договор Европске уније о Директиви о адекватним минималним платама, који је постигнут у уторак, вероватно ће то убрзати, закључује се у тексту.
