Грађани највише желе да раде на западу, а заврше у Словачкој, Русији…

Грађани Србије највише желе да раде у Немачкој, Аустрији и Швајцарској.
fabrika industrija radnici pixabay
Фото: pixabay.com

Међутим, подаци показују да на крају већина оних који одлазе из земље у потрази за послом радно место нађе у Словачкој, Чешкој и Русији.

По подацима Националне службе за запошљавање, у оквиру које ради седам миграционих сервисних центара (МСЦ) у Србији, у прошлој години се 1.122 грађана пријавило ради одласка на рад у иностранство, што је смањење од 1,9 проценат у односу на 2016.

Руководилац Групе за управне и управно-надзорне послове у Министарству за рад Сања Гаврановић каже да, од оних који су се јавили миграционим центрима, највише њих жели у Немачку, Аустрију и Швајцарску, а затим Шведску, Норвешку и Канаду.

5.600 грађана отишло званично на рад у иностранство

– У 2017. години је преко агенција које имају дозволу за рад на рад у иностранство отишло око 5.600 грађана, најчешће у Русију, Чешку, Словачку, Хрватску, Црну Гору и Словенију, а део на Малту и у Немачку – казала је Танјугу Сања Гаврановић.

Међутим, пошто грађани ипак најчешће иду на своју руку, не зна се тачан број оних који одлазе на рад или трајну срећу траже ван Србије.

66 одсто радника који одлазе су мушкарци

Мушкарци и даље највише желе да оду на рад ван земље (66 процената), а иако је међу онима који желе да оду највише незапослених (76,1), и они с радним местом траже „додатак” на плату или нови посао (22,5 процената тражи посао у другој земљи као и 1,4 одсто студената).

Највише наде за посао ван Србије полажу медицинари, медицинске сестре и техничари, возачи, кувари и геронто-домаћице, али и они с вишом и високом школом, опет медицинари, односно доктори медицине, стоматолози, а следе економисти, архитекте и физиотерапеути.

Традиционално, запослење ван Србије траже и електричари, конобари, продавци, дизајнери, ветеринарски техничари, ауто-механичари, али ипак у знатно мањем броју, показују подаци.


Између 31 и 50 година

Када је реч о старосној структури, званична статистика каже да највише желе да оду они који имају између 31 и 50 година.

Затим следе млађи, од 26 до 30 година, па они испод 25 година, а за одлазак су заинтересовани и старији од 50 година.


Иначе, Србија има потписане билатералне споразуме о социјалној сигурности с 28 држава, а споразуме о привременом запошљавању радника-миграната с Белорусијом, Босном и Херцеговином и Словачком, а од прошле недеље и са Словенијом. Ове године закључен је и Меморандум о сарадњи у области запошљавања између српског Министарства за рад и Министарства за националну економију Мађарске, а у току су преговори за потписивање билатералних споразума о привременом запошљавању с Катаром, Малтом и Руском Федерацијом, након чега ће наши радници у тим земљама морати да добијају исту плату као и држављани тих земаља на истим радним местима.

Тренутно у Србији има 109 приватних агенција које имају важећу дозволу за рад ресорног министарства и које проналазе нашим грађанима посао у иностранству, а инспекције су ставиле под кључ пет таквих агенција ове и током прошле године.

Д. Млађеновић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести