Подаци Управе за јавни дуг Србије говоре да су од понуђених обвезница вредних 80 милиона евра, грађани Србије покуповали те вредносне папире за 17,5 милиона евра. Динарске обвезнице су понуђене у вредности од 12 милијарди динара, а продато их је за 195,7 милиона. Разлоге релативно слабијег интересовања треба тражити пре свега у томе што су те могућности увећања прихода грађанима слабије познате те у чињеници да је одговарајућа маркетиншка кампања која је требало да промовише обвезнице изостала.
Новца за куповину државних обвезница које су нуђене у динарима, али и номиновано у еврима, и те како је било. Штедња грађана Србије само у банкама премашује девет милијарди евра. За поменуте вредносне хартије понуђене су примамљиве камате: за динарске, с роком доспећа од две године, камате је била четири одсто, годину више 4,5 процената, за пет година 5,25 и за деценију чекања 6,25. Код евра је за исте рокове то један одсто па 1,75, 2,50 и након десетлећа четири процента. Све камате су на годишњем нивоу. Подаци Управе за јавни дуг говоре да је највише купљено динарских обвзеница с роком доспећа од пет година и уз камату од 5,25 процената годишње – за 82 милиона динара, док је оних деценијских, уз годишњу камату од 6,25 одсто, продато за 76 милиона динара. Код еврообвезница најтраженије су биле оне с каматом од четири одсто и роком доспећа од десет година. Продато их је за 10,6 милиона евра, а прате их петогодишње обвезнице где је приход од 2,5 одсто: купљено их је у вредности од 3,26 милиона евра.
О томе зашто штедише и други који имају слободних средстава нису пожурили у пословне јединице Поштанске штедионице да купе обвезнице Бранислав Јоргић из Брокерске куће „Јоргић” каже:
– Наши људи још увек немају навику да купују хартије од вредности и на тај начин себи обезбеде приход од новца којим располажу - Објашњава наш саговорник. – Осим тога, нису ни довољно образовани и мало знају о могућностима које обвезнице нуде. Извесно је да би сума продатих обвезница била веће да је то пропраћено одговарајућом маркетиншком кампањом, бар онако јаком каква је била код игре „Узми рачун и победи”. Чак су надлежни могли напаравити и малу игру па да извучени добију камате у целости и пре рока доспећа обвезница, али нису...
Купци обвезница могу новац подићи и пре рока доспећа, али тада добијају мању суму него да су дочекали свој датум. Код обвзеница у домаћој валути тада се добија од 2,75 до пет одсто. За обвезнице номиноване у еврима то је између 0,25 и 2,5 процента, све зависи од тога колико је купац чекао. Да ли би се више постигло да код нас постоји секундарно тржиште где би се обвезницама могло трговати, тешко је рећи.
Јоргић сматра да је добро што је емитовање државних обвезница почело јер је то начин да грађани стекну културу куповине и штедње улагањем у државне хартије.
– Пре седам-осам година држава се задуживала уз камату од седам до осам одсто на годишњем ниову. Већ тада је могла понудити обвезнице грађанима. Дуг се мора платити, а новац би остао у Србији – каже Јоргић.
Надлежни ће вероватно анализирати овај наступ на домаћем финансијском тржишту, простора за поправку има. Следећи круг вероватно ће донети боље резултате.
Д. Вујошевић
