Највише пажње приликом модернизације ове области изавала је одредба која предвиђа да ће предузећа која послују у Србији убудуће моћи да одобравају зајмове и дужницима странцима. Поред тога, домаће компаније ће моћи да дају јемства, односно гаранције или друга средства обезбеђења за кредите предузећима ван граница наше земље.
Усвајање ових измена се тек очекује, али су се многи већ запитали да ли то може домаћа предузећа да доведе до банкрота. Ово питање, свакако, није без основа јер да смо раније имали овај пропис хрватски концерн Агрокор је могао за јемство приликом подизања кредита да обезбеди имовином предузећа које има у Србији попут зрењанинског “Дијаманта” или “Фрикома.
Будући да оваквог прописа било, ове компаније неће бити продати због Агрокорових дугова. Ипак, измене предвиђају да ће јемства и кредитирања моћи да се ограниче прописима Народне банке Србије, односно наша централна монетарна институција моћи ће да, у циљу очувања јавног интереса или финансијске стабилности, за поједине случајеве да оцену оправданости или уведе ограничиња.
Измене Закона о девизном пословању предвиђају и слободно кретање капитала за краткорочне портфолио инвестиције. Прописује се да наши држављани или компаније, као и предузетици могу да улажу у стране краткорочне хартије од вредности које се издају у земљама чланицама Европске уније.
То важи и за међународне финансијске организације, развојне банке или финансијске институције у којима партиципирају чланице ЕУ. То се односи и на правна лица у тим државама. Странци ће моћи да улажу у краткрочне хартије од вредности код нас.
О томе шта ће се догодити када нови правила буду почела да се примењују и следе ли нам проблеми међународни консултант Милан Ковачевић каже:
Промене које се предлажу су неминовне. Не можемо очекивати да за наша предузећа гарантују стране компаније, а да при томе ми не дајемо гаранције другима. Исто важи и за јемства и задуживања. Наравно, то не треба да се одвија стихијски. Било би добро када би се увео регистар ових врста задужења. Тако би могло да се спречи да због датих обезбеђења страним компанијама наша предузећа дођу у ситуацију да се нађу пред банкротом. Такође, треба водити рачуна и о конкурентности - да због активирања обезбеђења не би предузећа из исте бранше дошла у тешкоће те да се тако наруши конкурентност на домаћем тржишту и спречи привредни развој. Уз то, потребно је ограничити јемства и гаранције у односу на процењену вредност компаније - да она не буде 100 одсто имовине, већ рецимо 25 процената.
Д. Вујошевић
