"Та најава је под утицајм хрватске политике, која се увек труди да критикује Србију и повуче неке мере", рекла је Путниковићева Танјугу и истакла да би ЈАНАФ, који транспортује нафту само Србији, био на значајном финансијском губитку.
Објашњава да ЈАНАФ транспортује нафту за Србију, док за неке друге компаније само складишти нафту у својим складиштима у Хрватској.
"Не знам коме ће сутра транспортовати нафту ако престану Србији, чему им онда цевовод", додала је Путниковићева.
Мишљења је да би и у међународном праву требало потражити одговоре за такву потенцијалну ситуацију, пошто НИС има са ЈАНАФ-ом потписане уговоре о транзиту сирове нафте, што је један озбиљан привредни аранжман.
Додаје да би у случају прекида испорука нафте Србија могла да да тужи ЈАНАФ надлежним међународним судовима.
"Ова одлука ЈАНАФ-а би била директно на њихову штету, јер би остали без доброг дела прихода. Прошле године су пословали у плусу и делили дивиденде, али би овом одлуком довели у питање своје пословање", навела је она.
Говорећи о алтернативним решењима, Путниковићева истиче да Србија још преговара са ЕУ да не дође до обуставе транспорта нафте ЈАНАФ-ом.
Каже да би алтернативе биле превоз сирове нафте железничким вагонима од јадраснких лука Драч и Бар или од луке Солун и црноморске луке Констанца или баржама.
Напоменула је да је то, ипак, дужи и скупљи транспорт.
Путниковићева додаје да за то постоје технички услови пошто је НИС тако допремао нафту и деведесетих година прошлог века.
Истиче и да је Србија већ почела да размишља о изградњи још једног нафтовода до рафинерије у Панчеву према Мађарској, пошто ЈАНАФ поприлично уцењује НИС транзитним таксама.
Нафтовод кроз Србију према Мађарској, како каже, повезао би се са нафтоводом "Дружба", којим иначе у Мађарску стиже сирова нафта.
Подсећа да на домаће тржиште, поред НИС-а, гориво пласирају и мађарски Мол, аустријски ОМВ, грчки Хеленик Петрол и руски Лукоил који има своју рафинерију у Бугарској и додаје да Лукоил без проблема послује у тој земљи.
Путниковићева каже да би, уколико евентуално дође до прекида испоруке нафте ЈАНАФ-ом, Србија би могла да затражи од тих компанија из ЕУ да појачају допремање горива у Србију.
Транспорт сирове нафте у Србију обавља се, пре свега, цевоводним путем односно нафтоводом ЈАНАФ, који повезује луку Омишаљ са транспорним системом ЈП Транснафта, одакле се отпрема до рафинерија у Новом Саду и Панчеву.
Путниковићева каже да бар до јула или августа имамо довољно нафте када би нам Хрватска заврнула ЈАНАФ.
Такође, додаје да још нисмо чули да ће са сличним санкцијама наступити и Руминија и Бугарска, што отвара могућност за допремења нафте.
Србија око 23 одсто сирове нафте производи у земљи, 45 одсто увози из Ирака, 10 из Казахстана, један одсто из Норвешке, а из Русије стиже око16 одсто.
Путниковићева наводи да НИС купује нафту на тржишту односно не допрема је од Гаспромњефта која је већински власник, већ се купује на тржишту од оног ко повољније прода у зависности од тога који је је танкер ближи Јадранском мору или луци Омишаљ.
Додаје да се НИС понаша као и свака друга нафтна компанија која има своју рафинерију.
Подсетила је да Србија преговара и са земљама са Блиског истока да се можда и од њих набаве одређене количине нафте.
НИС не мора да прерађује само руску нафту која је извађена у Русији, рекла је Путниковићева.
