С обзиром на то да је више од 30 одсто пријављених на евиденцији НСЗ-а с ниским квалификацијама, чије су шансе за запошљавање мале, као најпопуларнија мера активне политике запошљавања већ неколико година показали су се јавни радови.
Програм јавних радова у оквиру Националног акционог плана запошљавања и јесте намењен пре свега теже запошљивим и социјално угроженим групама незапослених, којима се пружа могућност да барем на четири месеца добију могућност да раде и зараде. За ову годину планирано је да се кроз јавне радове упосли 2.653 незапослених с евиденције НСЗ-а у целој Србији, а новац за подстицај запошљавања незапослених кроз јавне радове добиће 609 послодаваца.
У оквиру јавних радова, за које су готово све општине у Србији расписале позив, незапослени могу добити посао у области социјалне и хуманитарне делатности, културе, одржавања и заштите животне средине и природе, те одржавања и обнављања јавне инфраструктуре. Незапослени се најчешће ангажују за чишћење и уређење путева, санацију и одржавање зелених површина и депонија, израду уметничких предмета, помоћ у кући, пружање услуга масаже, производњу зимнице, производњу и дистрибуцију хране, очување културног наслеђа...
Ове године ће у пројекте из области одржавања и заштите животне средине бити укључено 1.925 незапослених с евиденције НСЗ-а, у пројекте социјалне заштите и хуманитарне делатности 412, док их ће на пословима одржавања и обнављања јавне инфраструктуре бити ангажовано 316.
Током ангажовања незапослених послодавац има обавезу да с њима закључи уговор о привременим и повременим пословима и пријави их на обавезно социјално осигурање. Такође, дужан је да редовно уплаћује накнаду за уговорени посао, као и порезе и доприносе, те накнаде трошкова доласка и одласка с посла. Осим тога, послодавац треба да обезбеди вођу програма или ментора за обуку незапослених који су ангажовани и да обезбеди заштиту и безбедност радника у складу са законом.
Националној служби за запошљавање пријављено је 15.000 особа с инвалидитетом који траже посао, а већина њих је или без квалификације или с ниским степеном образовања, па им је шанса за запошљавање веома мала. Посебним јавним конкурсом за јавне радове, у оквиру којих се искључиво ангажују особе с инвалидитетом, предвиђено је да их ове године буде 1.659, који ће бити ангажовани на 441 пројекту јавних радова.
Према условима које прописује НСЗ, послодавац ком се одобри пројекат за јавне радове, од добијених пара мора радницима ангажованим на јавним радовима по основу уговора о привременим и повременим пословима да исплати максимално 18.000 динара месечно и још 2.000 динара за превоз, уколико је реч о незапосленима који на посао долазе аутобусом или возом. На те износе послодавац плаћа и припадајуће доприносе за обавезно социјално осигурање. Уколико послодавац раднике ангажује на јавним радовима једнократно, онда је дневница 1.000 динара за радове који трају месец дана, 1.500 динара за радове који трају два месеца и 2.000 динара за јавне радове који трају три и четири месеца.
Јавни радови јесу шанса да до посла на неколико месеци дођу они који су због незапослености корисници социјалне помоћи. Претходних година неколико локалних самоуправа имало је проблем управо у спровођењу јавних радова јер незапослени који примају социјалну помоћ нису желела да раде на привременим пословима, процењујући да је зарада мала, односно да је социјална помоћ коју примају већа од износа који могу зарадити. Држава је најављивала да ће направити реда и да незапослени корисници социјалне помоћи, уколико су радно способни, више неће моћида одбијају позиве за јавне радове и да ће, уколико то учине, бити скинути са списка корисника социјалне помоћи. Но, за сада област није уређена.
Љ. Малешевић
