Ценовници дистрибутера показују да су хибридна и електрична возила и до три пута скупља од стандардних и за три четвртине грађана то је кључни разлог зашто нису прешли на електрични погон. Зато 87 одсто испитаника подржава субвенције за куповину и сваки други би најрадије да трошак подели с државом на равне части.
Истраживање ставова грађана о електричним и аутономним возилима представљено на данашњој конференцији за новинаре НАЛЕД-а, поред цене, указује на још важнији изазов, а то је недовољно развијена инфраструктура.
- Према различитим проценама, у Србији је инсталирано између 50 и 150 пуњача. Просечно време пуњења је око 4,5 сати, што би значило да се на једном пуњачу дневно може напунити највише пет аутомобила. На аутопутевима је постављено свега осам пуњача, а до краја ове године биће их највише 18. Поред обезбеђивања већег броја пуњача, изазов ће бити и регулисање наплате пуњења које је сада бесплатно. Наш прорачун је да би и у случају увођења накнаде, трошак пуњења, без накнаде за коришћење пуњача и других трошкова, био неколико пута нижи него код конвенционалних возила код којих износи, у просеку, 1.300 динара на 100 километара - истакла је Ирена Ђорђевић, менаyерка за регулаторну реформу у НАЛЕД-у и подсетила да је, према подацима МУП-а, у 2020. било регистровано 2,2 милиона возила, од чега тек 1.416 хибридних и 102 електрична.
Трећа брига на коју грађани указују је домет електричних возила. Највећи део испитаника (65 одсто) био би задовољан дометом до 500 километара. Иако конвенционални аутомобили имају досег од 500 до 790 километара с једним пуњењем резервоара, електрична возила не заостају у том сегменту (од 455 до 836 километара) и евидентно је да би задовољила већину потреба. За дуже релације, поред брзих пуњача, једно од решења могле би бити замењиве батерије.
Препоруке за развој еМобилитy екосистема дате су у Сивој књизи иновација, која је, као и истраживање, креирана у оквиру програма СтарТећ, који спроводи НАЛЕД уз подршку компаније Пхилип Моррис и у сарадњи с Владом Србије.
Грађани нешто већу резерву имају према аутономним возилима. Чак 41 одсто није упознато с њима, више од четвртине се не би осећало сигурно када би била присутна у саобраћају док би им око 60 одсто поклонило поверење.
Ипак, подељени су по питању да ли би аутономно возило боље реаговало на опасност у саобраћају у односу на човека. Високу цену и неприлагођену инфраструктуру истичу као препреке већој употреби, а боље перформансе, већу угодност при вожњи и већу безбедност као предности.
- Умањење путарине од 50 одсто за електрична и 25 одсто за хибридна возила, бесплатан паркинг и једноставнија процедура за постављање пуњача, део су мера које могу да помогну већој заступљености еколошких возила и које су примењивале и друге земље. Потребно је и дигитализовати и поједноставити процедуре доделе субвенција и коришћења пореског ослобођења за е-возила - рекао је Душан Васиљевић, директор Одељења за конкурентност и инвестиције у НАЛЕД-у.
Биљана Вуксановић, државна секретарка Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре најавила је за 2022. годину израду стратешког оквира за унапређење сектора еМобилности, а први корак на том путу биће поједностављење поступка инсталирања пуњача у складу са НАЛЕД-овом препоруком. Према њеним речима, до краја године биће припремљени и предлози Закона о планирању и Закона о путевима, а са Министарством унутрашњих послова планирана је измена и допуна законских решења из области еМобилности који се односе на безбедност у саобраћају.
Д. Млађеновић
