– Уз годишњи привредни раст од четири одсто и просечну инфлацију од три одсто, бруто друштвени производ Србије би до 2025. године порастао 51 одсто, док би просек плата од 900 евра представљао раст од 80 одсто – изјавио је координатор МАТ-а Стојан Стаменковић.
Он је истакао да би се просечна плата од 900 евра, односно та разлика, могла достићи смањивањем удела инвестиција у
БДП-у, попуњавањем разлике повећањем увоза и дефицита спољнотрговинске размене, као и смањењем пореског оптерећења нето зарада и до 15 одсто.
– Уколико би пак привредни раст до 2025. године био високих седам одсто годишње, онда би раст БДП-а достигао око 80 одсто за шест година – нагласио је Стаменковић.
Аутори МАТ-а указују на пример Румуније, која је од 2013. године до 2019. остварила привредни раст од 51 одсто и раст зарада од 79 одсто, односно с просечне зараде од 357 евра 2013. године стигли су до 641 евра 2019, уз просечни привредни раст од 4,4 одсто годишње.
Говорећи о проблемима који ограничавају привредни раст, Стојан Стаменковић је посебно истакао континуитет у паду прехрамбене индустрије, а посебно месне.
Региструје се и пад аутомобилске индустрије, пре свега када је реч о производњи у „Фијату”. Проблеми постоје и код извоза челика, који су последица увозних квота за челик које је увела ЕУ.
Сарадник МАТ-а и директор Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић изјавио је да би Србија могла достићи стопу привредног раста од седам одсто за неколико година уколико би испунила услове и реализовала програм реформи који је предложила Светска банка, пре свега у сегменту раста инвестиција и извоза, јачању конкуренције и реформи јавних предузећа.
Говорећи о пројекту „Србија 2025”, Ковачевић је истакао да ће се планираних 14 милијарди евра које ће се уложити у наредних шест година, генерисати кроз раст бруто друштвеног производа од 4,5 одсто годишње у наредних шест година.
Стаменковић је посебно нагласио да је рекордан тренд раста индустрије у новембру 2019. надмашио најбоље резултате српске индустрије из 2008. године.
Д. Млађеновић
