У два објекта затечена је храна која није била декларисана ( 522,4 килограма), а пошто није било могуће утврдити следљивост проглашена је небезбедном за исхрану људи и послата на нешкодљиво уклањање у присуству ветеринарских инспектора. Додатних 600 килограма хране стављено је ван промета до достављања резултата испитивања безбедности хране, а за оба субјекта инспекција је забранила употребу просторија и опреме до отклањања недостатака.
Ванредни инспекцијски надзор над објектима за производњу хране у Јужнобачком округу је настављен и утврђен је већи број неправилности. Код два субјекта, који су одобрени за прераду меса, утврђено је да у објектима нису испуњени општи услови хигијене хране, као и посебни услови за хигијену хране који се односе на примену система самоконтроле. У првом објекту затечено је 716 килограма недекларисане хране, те је она проглашена небезбедном за исхрану људи и послата на нешкодљиво уклањање. У другом објекту 1.406,5 килограма хране није складиштено по прописаним условима температуре, што је довело у сумњу безбедност те хране, па је узет узорак и храна стављена ван промета до добијања резултата испитивања. И за ова два субјекта инспекција је забранила употребу просторија и опреме, односно производње до отклањања недостатака.
Дакле, контрола здравствене безбедности хране је стална јер се тиме избегавају непријатне ситуације, које употреба неисправне, односно недовољно безбедне хране може изазвати. Посебна пажња томе поклања се у летњим месецима, када су високе температуре и када се прехрамбене намирнице лакше кваре, па је зато и те како важно како се месо, млевено месо, млеко, млечне прерађевине... производе, транспортују, складиште, чувају.
По речима секретара Удружења за сточарство и прераду сточарских производа Привредне коморе Србије Ненада Будимовића, одговорност за безбедност производа је на произвођачу, а контроле су непрестане.
Ветеринарска инспекција контролише цео ланац производње – од фарме, преко транспорта до кланице, ресторана, продавница, крајњих потрошача, каже Будимовић.
Како додаје, контролише се хигијена самог процеса, лична хигијена запослених и сваког производног дела.
На великим врућинама, велику пажњу треба обратити на здравствену безбедност млевеног меса, које је најризичнија сировина, пошто се месо након млевења подложније бактеријама и лакше се квари.
Иако се преузимају све мере опреза, спорадично се дешавају проблеми. У тим случајевима се неретко дешава да учесници у ланцу пребацују одговорност на оног другог.
Лако се може открити где је настао проблем пошто се приликом транспорта и пријема робе морају поштовати одређене процедуре. Приликом испоруке, одоносно пријема намирница, мора се поседовати документација о пријему сировине уз поштовање одговарајаћег температурног режима. То заправо значи да се приликом пријема мора измерити темепратура меса и мора постојати писмени запис о томе где се и како оно чува, каже Ненад Будимовић.
Зато је веома важно да се поштује такозвани хладан ланац – од производње, до транспорта и чувања намирница. Како би се избегле непријатне ситуације и евентуална тровања храном, у летњим месецима је потребна појачана пажња у целом ланцу, посебно у угоститељским објектима, као и приликом припреме хране за обданишта, болнице... јер су кухиње у којима се припрема велики број оброка тачке ризика, каже Будимовић.
Ненад Будимовић указује да је потребно да казне за оне који не поштују правила која обезбеђују да се на тржиште пласирају здравствено безбедни производи биле оштрије.
Сматрам да би казне, које се сада за правна лица крећу од неколико десетине хиљада динара па до неколико милиона динара, морале да буду ригорозније, а да се онима код којих се утврде велика одступања може забрани производња анималних производа. Када је реч о увозу меса, увезено месо мора пратити одговарајућа декларација, а уколико документација недостаје, јасно је да је реч о шверцу, а не увозу, каже Будимовић.
Д. Млађеновић
